Радослав Сабља

Радослав Сабља (друга половина 14. — прва половина 15. века, латинска транскрипција Sampias, у литератури на српском језику наводи се и као Сампија, Шампија или Сабија) је био српски властелин који је служио византијске цареве Андроника IV и Јована VII.

О Радославу се мало зна и то углавном на основу његових даровних повеља манастиру Светог Павла на Светој гори. Овај манастир је деловањем Герасима (Радоње) Бранковића и Антонија Багаша постао још један српски манастир на Светој гори који је привлачио пажњу српских ктитора различитог порекла и статуса, па и ону српску властелу која је распадом Српског царства остала на византијским територијама. Радослав Сабља је 1. јуна 1405. године уз одобрење цара Јована VII поклонио овом манастиру половину села Аврамита и Неохориона у Каламарији. Другу половину села уживали би његови синови Дука и Ласкарис до своје смрти након чега би и овај део прешао у посед манастира Светог Павла. Радослав је ове поседе у залеђу Свете горе стекао вероватно за време владавине цара Стефана Душана. Радослав спада у онај део српске властеле који је остао на територијама Српског царства које су након распада доспеле под византијску власт. Они су делимично хеленизовани, што у овом случају сведоче грчка имена Радослављевих синова (Дука и Ласкарис).

Један османски документ, око чије аутентичности постоје неслагања, а који је издао наводно Мурат I 1386. године, указује на могућност да је Радослав прихватио османску власт у време њихове прве владавине Светом гором (1383—1403) да би након повратка Византинаца постао поданик цара Јована VII. У историографији је постојала недоумица око порекла Радослављевог именског придевка: истраживачи се слажу око словенског порекла придевка Сабља али је присутна недоумица око његовог значења. Ђорђе Бубало сматра да је одговарајуће објашњење повезати овај придевак са именом оружја сабља јер је ово оружје дуго било присутно у српској средини а реч којом је обележавано присутна је од 12/13. века.

Литература

  • Ђ. Бубало, Радославос Сампиас - Радослав Сабља, ЗРВИ 44 (2007), 459—463.
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported