Радослав Распоповић (1. децембар 1956, Пљевља) је црногорски историчар, један од водећих истраживача дипломатске историје Црне Горе.
Биографија
Студије на Правном факултету у Подгорици окончао је 1979. године. Магистрирао је на Правном факултету Универзитета у Београду тезом Престанак међународног правног континуитета црногорске државе 11. марта 1987. године. На истом факултету стекао је и докторски степен дисертацијом Дипломатија Црне Горе 1878—1918. коју је одбранио 7. марта 1994. године. Запослен је у Историјском институту Црне Горе у Подгорици од 1980. године. За асистента је изабран 1980, за вишег истраживача 1992, за научног сарадника 1994. године, за вишег научног сарадника 1999. и за научног саветника 2005. године. Током 1989. и 1990. године боравио је на усавршавању у Русији. Ту је учествовао у пројекту Дипломатија Црне Горе 1878—1918. који су реализовали Московски државни универзитет и Институт за славистику и балканистику Руске академије наука под менторством професора Виктора Георгијевича Карасјова. Уређивао је Историјске записе, један од водећих историографских часописа у Црној Гори, од 1998. до 2002. године.
Историографски рад
У богатом Распоповићевом историографском опусу кључно место заузимају теме из правне и дипломатске историје Црне Горе у 19. и 20. веку, престанак постојања Краљевине Црне Горе са становишта међународног права и унутрашњег правног развитка и црногорско-руски односи такође током 19. и почетка 20. века. Објавио је монографије Дипломатија Црне Горе 1711—1918. (Подгорица-Београд, 1996), Руски конзулат у Котору и Црна Гора 1804—1806. (Подгорица, 2004), Црна Гора и Русија. Огледи и есеји (Београд-Подгорица, 2005), Нормативне основе монетарарног и банкарског система у Црној Гори (двојезично, јубиларно, издање Централне банке Црне Горе са преводом на енглески језик) (Подгорица, 2006), Стега-најстарији црногорски законски споменик (фототипско јубиларно издање Министарства правде Владе Црне Горе, на језику оригинала са транскрибованим верзијама на црквенословенски језик и савремено ћирилично писмо, Распоповић је у овом издању заједно са Бранком Павићевићем објавио научну расправу о Стеги која је преведена на руски, француски и енглески језик; Подгорица, 2008). Поред монографија објавио је и већи број мањих радова. Значајан део Распоповићевог историографског рада чини издавање извора. Заједно са Гавром Перазићем приредио је зборник докумената Међународни уговори Црне Горе 1878—1918. (Подгорица, 1992). У сарадњи са Бранком Павићевићем објавио је петотомну збирку докумената Црногорски законици 1796—1916, Правни извори и политички акти од значаја за историју државности Црне Горе (Подгорица, 1998). Овај издавачки подухват је на Међународном сајму књига у Београду 1988. добио награду за издавачки подухват године. У коауторству са више историчара из Црне Горе и Русије објавио је двотомну збирку грађе Н.M. Потапов, Руски војни агент у Црној Гори (у Подгорици и Москви 2003. године). Уређивао је библиотеку Преводи Историјског института Црне Горе у којој је издато више публикација страних историчара, претежно о црногорској историји. Био је члан уређивачког одбора часописа Историја XX века, Југословенски историјски часопис (1998—2000) и Архив Југославије (2001). Изабран је на дужност директора Историјског института Црне Горе априла 2009. године. Члан је Одбора за друштвене науке ЦАНУ и Сената Универзитета Црне Горе.
Важнији радови
- Црна Гора и велике силе 1903—1914, Зборник радова са међународног научног скупа: Европа и Источно питање (1870—1923), Београд 2001, 263—287.
- Династије Романових и Петровића у спољнополитичком животу Црне Горе у другој половини XIX и почетком XX века, Зборник радова са међународног научног скупа Династија Петровић Његош, Подгорица 2002. Том II, 5—16.
- Велике силе и Проблем суверености балканских земаља у другој половини XIX века, Збормик радова са медународног научног скупа: Национални индентитет и суверенитет у југоисточној Европи, Београд 2002, 141—168.
- Дипломатско представништво црне горе у Турској (1879—1912), Гласник ЦАНУ 9 81995), 93—120.
- Црна Гора и Србија и пројекти о стварању независне државе Мирдита и Дукађина, Војноисторијски гласник 2—3 (1995), 140—166.
- Дипломатска представништва страних држава и њихов значај за спољополитичке односе Црне Горе, Историјски записи 1—2 (1994), 8—37.
- Став Црногорског одбора за народно уједињење према југословенском уједињењу, Србија 1918. и стварање југословенске државе, Београд 1989, 213—221.
Литература
- Распоповић, Радослав (Љ. Димић, стр. 618), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
- Биографија и библиографија на сајту Историјског института Црне Горе (извор)