Радош Љушић (22. новембар 1949, Исток у Метохији, СР Србија, данас Република Србија) је српски историчар и политичар чији је научни рад посвећен српској историји у 19. и почетком 20. века.
Школовање и академска каријера
Основну школу и гимназију завршио је у родном месту а историју је студирао на Филозофском факултету у Београду. Дипломирао је 1974. радом Србија у револуцији 1848. године за који је добио Октобарску награду града Београда за стручне радове студената. Магистрирао је тезом Намесништво прве владе кнеза Михаила (1839—1840) а докторирао са дисертацијом Кнежевина Србија (1830—1839) 1989. године. Од 1975. године запослен је на Филозофском факултету у Београду на катедри за Новију српску историју. Доцент је постао 1985, ванредни професор 1990. а редовни 1996. године.
Ангажован је у већем броју организација историчара и историјских часописа. Био је председник Друштва историчара Србије и сарадник Одбора за проучавање српске револуције и Одбора за 19. век САНУ. Уређивао је библиотеку Српски мемоари у Српској књижевној задрузи. Основао је Удружење за проучавање српске повеснице са својим постдипломцима и докторантима. Удружење је публиковало књиге Српске политичке генерације (1788—1918) (Београд, 1998) и Перо и повест. Српско друштво у сећањима (Београд, 1999).
Научни рад
Изучава историју српског народа у 19. веку а интересује се и за теме из 20. века. Написао је више стотина радова. Бавио се приређивањем мемоара и издавањем грађе. Приредио је и написао предговор за Моје успомене Алимпија Васиљевића 1990. године. Историју Крагујевачке гимназије од 1833. до 1918. обрадио је у Споменици Крагујевачке гимназије (Крагујевац, 1989). Са Радетом Михаљчићем приредио је за штампу и написао предговор за Историју Срба I-III Владимира Ћоровића. Ова књига први пут је издата у Београду 1989. године и до сада је доживела шест издања. Уредник је Српске енциклопедије. Био је један од аутора књиге Владе Србије: 1805—2005 издатој у Београду 2005. године. За први том књиге Вожд Карађорђе добио је Награду за науку Вукове задужбине 1993, а за Књигу о Начертанију Октобарску награду града Београда 1994. године. Добитник је и Ордена светог Саве и Златног беочуга Културно-просветне заједнице Београда.
Политички рад
Био је Демократске странке Србије. Испред ове странке је изабран за народног посланика 2003. године. Од 2004. године био је директор Завода за уџбенике и наставна средства. Током његовог управљања овом институцијом објављен је велики број капиталних издања, пре свега сабрана дела многих српских интелектуалаца (Стојана Новаковића, Јована Цвијића, Николе Тесле, Милутина Миланковића и других). Такође су осавремењени бројни уџбеници и издат низ значајних дела из различитих области науке. НА овој функцији наследио га је Милољуб Албијанић. Члан је Српске напредне странке.
Важнији радови
- Србија и ослободилачки покрети на Балкану 1856-1878. Прва књига (1856-1866) Београд 1983.
- Кнежевина Србија (1830—1839), Београд 1986.
- Лицеј (1838—1863), Зборник докумената, Београд 1988.
- Вук Караџић о Српској револуцији, Београд — Горњи Милановац, 1990.
- Програми и статути српских политичких странака до 1918, Београд 1991. (са Василијем Крестићем)
- Тумачења Српске револуције у историографији 19. и 20. века, Београд 1992.
- Вожд Карађорђе I—II, Смедеревска Паланка-Београд-Горњи Милановац 1993. (више издања)
- Књига о Начертанију. Национални и државни програм Кнежевине Србије (1844), Београд 1993.
- Милан Обреновић, војвода, командант и саветник Рудничке нахије, Горњи Милановац 1995.
- Прво намесништво (1839—1840), Београд 1995.
- Кнегиња Љубица, Горњи Милановац 1997.
- Историја српске државности, књ. II. Србија и Црна Гора—нововековне српске државе, Нови Сад 2001. (прештампано као Српска државност 19. века, поновљено издање објављено у издању Српске књижевне задруге)
- Оријентални новинар, европски политичар - Димитрије Давидовић (1789 — 1938), Београд 2004.
Његови изабрани радови о Србији 19. века издати су у три књиге под насловом Србија 19. века. Изабрани радови I—III (Београд 1994, 1998, 2005). Писао је и биографије већег броја личности српске историје 19. века, израђивао је историјске карте у вези са развитком српске државе у 19. веку а бавио се и локалном историјом појединих делова Србије у овом периоду.
Литература
- Радош Љушић у Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
- Пола века Завода за издавање уџбеника Србије у Гласу јавности (извор)