Радоман Јовановић (27. јули 1934, Мосори, Даниловград) је црногорски историчар.
Школовао се у Мосори где је завршио основну школу а гимназију је похађао у Никшићу, Даниловграду и Титограду. Студирао је између 1954. и 1958. на Филозофском факултету у Београду. Истраживао је у архивама и библиотекама у Совјетском савезу 1965. и 1966. године. Докторирао је на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву са дисертацијом Политички односи Црне Горе и Србије (1860—1878) 1972. године. Од 1958. до 1962. радио је у Архиву Црне Горе на Цетињу а потом у Историјсом институту Црне Горе у Титограду. Предавао је на Филозофском факултету у Никшићу као редовни професор историју Црне Горе.
Јовановићево истраживачко интересовање превасходно је усмерено на историју Црне Горе у 19. веку. О различитим питањима црногорске историје 19. века објавио је две књиге и више десетина расправа и чланака. Учествовао је као један од аутора у колективном делу Историја српског народа у издању Српске књижевне задруге. Од 1967. до 1974. био је одговорни уредник Историјских записа, водећег историографског часописа у Црној Гори. Учествовао је у научним скуповима у Југославији, СССР-у, Грчкој, Бугарској и Румунији. Библиографија радова Радомана Јовановића објављена је у Споменици Историјског института црне Горе 1948—1988, 124—128.
Важнији радови
- Став Црне Горе према анексији Босне и Херцеговине (1963)
- Разграничење Црне Горе и Турске 1858. (1966)
- Политика Црне Горе према бокељском устанку 1869. године (1969, 1970)
- Политички односи између Црне Горе и Србије 1866—1868. (1974)
- Политички односи Црне Горе и Србије (1860—1878) (1977)
- Црна Гора и Велике силе (1856—1860) (1983)
- Преглед међународноправних односа југословенских земаља, шеста свеска, Преглед међународних уговора и других аката значајних за међународне односе Црне Горе 1700—1918. (коаутор, 1987).
Литература
- Јовановић, Радоман (Раде Михаљчић, стр. 415—416), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.