Пустињаштво је било један од видова монашког живота у средњовековној Србији.
У православљу је пустињаштво или идиоритмија један од облика подвижничког живота који је био много мање заступљен од киновија или општежића јер је подразумевао знатно строжи начин живота који није препоручиван чак ни свим монасима. Место где би се пустињак подвизивао називано је испосница или скит а овакав монах био је познат под називом пустињак или еремита. Главна одлика овог монашког начина живота је одвојеност, не само од света него и од монаха са којима се живи у заједници. Пустињачком начину живота приступали су, по савету и надзору игумана и искусних духовника само они монаси који су се одликовали дугогодишњим подвижничким животом.
У средњовековној Србији пустињаштво је било заступљено од најранијих времена. Пре светог Саве били су познати пустињаци на подручју српских средњовековних земаља свети Јован Рилски, свети Јоаким Осоговски, свети Прохор Пчињски, свети Гаврило Лесновски и многи други. Током свог боравка на Светој гори и свети Сава се посвећивао овом начину живота. Ту је формирао Карејску испосницу посвећену светом Сави Јерусалимском за коју је и написао Карејски типик. Карејски типик је кратак по садржини и састоји се од прописа који одређују строга правила о животу монаха у келији и правила о дневним молитвама. Било је предвиђено да се за један дан чита цео Псалтир. По узору на Карејску испосницу формирано је у околини Студенице неколико испосница. Касније у 14. веку оформљене су Дечанска испосница у Белајама и Пећка испосница у Ждрелу. Неки од познатих пустињака били су Петар Коришки и Марко Пећки. Пустињаштво је такође било заступљено у Моравској Србији где га карактерише присуство монаха синаита који су у Србију донели специфичну духовну културу а такође су одиграли велики значај у оновременом српском књижевном стваралаштву.
Литература
- Пустињаци (Р. Поповић, стр 605), Лексикон српског средњег века, Београд 1999.
- В. Марковић, Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији, Сремски Карловци 1920.
- Н. Милаш, Православно калуђерство, Мостар 1902. (више пута прештампавано).