Петар Колендић (17. септембар 1882, Дубровник, Аустро-Угарска — 14. април 1969, Београд, СФРЈ) је био српски историчар књижевности који се претежно бавио изучавањем историје дубровачке књижевности.
Биографија
Школовао се у Дубровнику где је завршио основну школу (1893) и два разреда грађанске школе да би потом похађао гимназију. Избачен је из гимназије због окупљања ђака Срба из Дубровника и илегалног издавања рукописног листа Пома (издата су два годишта, за 1900. и 1901. годину, а друго годиште је уређивао сам Колендић). Матурирао је 1903. године тако што је приватно полагао испите. У Бечу је првобитно студирао математику и физику а касније се, на наговор Милана Решетара определио за студије славистике. Био је члан друштва српских студената Зора. Студије је завршио одбраном тезе Mavro Vetranović's und Marin Držić's Gedichte 1908. године. Био је суплент гимназије у Котору између 1908. и 1911. године, професор а затим и директор ниже реалке у Шибенику од 1911. до 1921. године а затим и новоосноване реформне реалке у Сињу (1921—1924). Током Првог светског рата био је мобилисан у два наврата. Захваљујући предлогу Павла Поповића изабран је 1924. за ванредног професора на Катедри за историју српске књижевности и књижевности југословенске у Скопљу а 1925. постао је редован професор. Дописни члан Српске академије наука постао је 1932. године. Током Другог светског рата једно време био је заточен у логору на Бањици а пензионисан је 1942. године. Октобра 1944. запослио се у Државном архиву Србије а 1945. изабран је за редовног професора на Филозофском факултету у Београду, у семинару за југословенску књижевност. Редовни члан Српске академије наука постао је 1946. године. Био је покретач Зборника радова Института за књижевност и Зборника историје књижевности. Пензионисан је 1955 а награду за животно дело добио је 7. јула 1960. године. Умро је у Београду 14. априла 1969. године.
Научни рад
Петар Колендић се бавио различитим темама из историје дубровачке књижевности и уопште дубровачке културне историје. Један аспект његовог рада односио се на историју писма и књиге у Дубровачкој републици (Прилози хисторији српске књиге у Дубровнику; Ћирилицом штампане књиге за дубровачке католике из 16. века и др.). Посебно значајан аспект његовог рада представља низ архивских открића која су помогла отклањању низа нејасноћа и заблуда у вези са дубровачком књижевношћу, посебно у вези са ауторством појединих анонимних рукописа. Радио је и на откривању и објављивању до тада непознатих дела. Разрешио је питање ауторства Тирене и Хекубе Марина Држића. Бавио се и компаративним изучавањем дубровачке књижевности тражећи изворе појединих дубровачких књижевних дела. Захвуљући широком познавању италијанске и француске ренесансне и барокне књижевности открио је низ веза између дубровачких и писаца ових књижевности (Менчетића, Бобаљевића, Сквадровића и других). Бавио се и библиографским радом и издао је критичко издање Биографских дела Игњата Ђурђевића. Колендић се није бавио искључиво чувеним књижевницима и великим књижевним делима већ и оним неафирмисаним ствараоцима, па су његова архивска и књижевноисторијска истраживања изнела на светлост дана мало познате ауторе, анонимна дела и бројне податке о њима, чиме је значајно допринео употпуњавању слике о књижевности Дубровачке републике. Поједини његови радови остали су у рукопису (Историја наше старије драме, Генеалогија дубровачких грађана). осим дубровачком бавио се и књижевности насталој у Боки Которској и Далмацији. Према речима Злате Бојовић иако се огледао и у изучавању ширих тема (издавање дела И. Ђурђевића, опширан културно-историјски и књижевноисторијски рад о крунисању Илије Цријевића и сл) Колендићев рад карактерише пре свега усмереност на мале књижевно-историјске прилоге који представљају сигуран ослонац у даљем бављењу појединим темама.
Литература
- Колендић, Петар (З. Бојовић, стр. 444—445), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.