Паул је био визиготски дукс и војсковођа који је за време владавине краља Вамбе подигао устанак који је убрзо прерастао у прави грађански рат. Паул се прогласио за визиготског краља истока 673. у Нарбону (Септиманија), да би након оштрих борби устанак био угушен, а Паул био побеђен, извргнут руглу и бачен у тамницу.
Извори
О Пауловом устанку имамо четири главна извора и сва четири су написана непосредно након догађаја које описују. Најобимнији и најдетаљнији извор је Историја о краљу Вамби (лат. Historia Wambae regís) Јулијана Толедског који је у оно доба био ђакон.
Друга би била додатак на крају Историје под називом Insultatio, који садржи поругу Септиманији упоређујући је с хировитом, незахвалном женом. Овај део нам даје доста информација о самом односу између Визигота и Гала.
Трећи извор је спис под насловом Iudicium in tytannorum perfidia promulgatum који садржи кратак сажетак догађаја као и имена великог броја Паулових присталица. Овај документ је веома битан јер захваљујући сазнању да су сва имена побуњеника била углавном готска, говори да је то био пре свега унутрашњи сукоб између Визигота, а не између Визигота и Хиспаноримљана.
Четврти извор је писмо упућено Вамби које је написао сам Паул у коме побуњеник позива краља да се спусти са Пиринеја и да дође да се бори.
Порекло
Према неким каснијим и не тако поузданим изворима, Паул је био хиспаноримског порекла, међутим, то је мало вероватно јер је према визиготском закону било незаконито да неки Хиспаноримљанин претендује на престо, а Јулијан Толедски ни у једном моменту не инсинуира да је Паулов устанак био нелегалан у том погледу. Овај устанак је био сукоб између Визигота што нам потврђују и имена побуњеника — познато је око четрдесетак готских имена и једва шест-седам хиспаноримских међу Пауловим присталицама.
Устанак
Прва војна акција коју је Вамба предузео након свог крунисања био је поход против Баска. У пролеће 673. године кренуо је ка Кантабрији, али је на пола пута добио вест да је избио устанак у Септиманији. Устанак је предводио извесни Хилдерих, управник (лат. comes) града Нима. Хилдериха су подржали бискуп из Магелона и опат Ранимир кога су устаници прогласили бискупом Нима након што су са тог положаја уклонили Арегија, дотадашњег бискупа који је одбио да им се придружи, и предали га окованог Францима. Устаници су контролисали источни део Септиманије, од Нима до реке Еро (фр. Hérault) и околину. Главни град провинције, Нарбон, није се придружио устаницима.
Кад су до Вамбе стигле вести о устанку, он је поверио Паулу, свом војсковођи (lat. dux), задатак да оде у Септиманију и угуши устанак. Паул је кренуо на север, али кад је стигао тамо, почео је да кује заверу против Вамбе. Паулу су се придружили Визигот Раносинд, управник провинције Тараконенсис и Хилдегис, племић из краљеве пратње. Међутим, за заверу је сазнао Аргебад, бискуп из Нарбона, који је одмах обавестио краља. Паул је онда освојио Нарбон где се прогласио краљем истока1. Био је помазан и крунисан златном круном коју је Рекаред даровао светилишту добронамерног Феликса (шп. Santuario del Bienaventurado Félix) у Ђирони.
Након крунисања натерао је народ да му се закуне на верност и да обећа да ће се борити до краја против Вамбе и његових присталица. У Ниму су му се придружили Хилдерих и његове присталице тако да је Вамба изгубио контролу над целом провинцијом Нарбоненсис и делом провинције Тараконенсис укључујући Барселону и Ђирону. Уз помоћ поклона и обаћања, Паул је успео да придобије Баске и Франке.
Вамба се налазио у Кантабрији у припремама за напад на Баске кад је до њега стигла вест о новом устанку и Пауловом издајству. Краљ се у првом тренутку двоумио да ли да се врати у Толедо како би сакупио већу војску с којом би кренуо против устаника, или да одмах крене у Галију. На крају је ипак одбацио помисао на повратак и кренуо у жестоку офанзиву на Баске. Седам дана су Вамбине снаге пљачкале, убијале и палиле по Баскији, све док Баски нису предали Вамби таоце и поклоне. Вамба и Баски су постигли договор, а Паул је остао без баскијске подршке.
Затим је Вамба кренуо у Барселону где је заробио неке од устаничких вођа, а потом се упутио у Ђирону чији је бискуп, Аматор, одбио да се придружи устаницима, и ослободио град. Након неколико дана предаха, кренуо је у прелазак Пиринеја кад му је стигла порука од Паула у којој га устаник позива да сиђе са планине и да дође у Клаусурае да се бори. Претходница коју је Вамба био послао већ је заузела нека утврђења у којима су се налазили такође и франачки одреди који су били задужени за њихову одбрану. Они који су се спасли, побегли су у Нарбон где су се придружили Паулу. Ускоро је цела краљева војска била с друге стране Пиринеја и спремала се за напад на Нарбон. На свом путу је стекла велики ратни плен у виду заробљеника и великих количина злата и сребра.
Вамба је, поред копнене војске, спремио напад и са мора. Ово је други пут у историји Визигота да се у изворима помиње визиготска флота2. Паул, када је сазнао да је Вамба у Септиманији и да му је пут ка Нарбону слободан, побегао је у Ним. У Нарбону је оставио војску под командом Витимира који је одбацио предлог за предају и први напад Вамбине војске. Међутим, касније истог дана, краљеве снаге су успеле да продру у град и да га заузму. Витимир је побегао у цркву Санта Марија, али је убрзо био ухваћен и бачен у окове. Град је пао, а краљеви људи су заробили многе побуњенике.
Пад Нима и слом устанка
Након заузимања Нарбона, Вамба је заузео Безје, Агд и Магелон. Пут ка Ниму, у ком је био Паул са франачком војском која је имала за задатак да му пружи помоћ, био је чист. Вамба се појавио пред зидинама Нима 31. августа 673. Дана 1. септембра 673, краљева војска је успела да спали главне капије и да продре у град. Браниоци града су се повукли у нимски амфитеатар, где су почели међусобно да се боре. Гали грађани Нима су мислили да су их њихови браниоци издали, па су почели да их убијају. Паул није могао да спречи покољ, штавише, Нимљани су такође сумњали и у њега — мислили су да је имао намеру да изда своје присталице у замену за своју слободу. Франци су опет, помислили да су Визиготи који су дошли с Паулом из Хиспаније хтели да побију грађане Нима и да се предају Вамби. Настао је велики покољ. Паул је био тотално изгубио контролу над својом војском и присталицама.
Сутрадан, 2. септембра, Паул је послао бискупа Нарбоне, Аргебада, да преговара са Вамбом и да га замоли да заустави крвопролиће и спаси животе устаника. Краљ је на то пристао, али је одбио да не казни побуњенике. Град је брзо заузет, покољ је био заустављен и заробљен је велики број Гала и Франака. Након 18 дана, Вамба је све франачке заробљенике — како племиће, тако и обичне војнике међу којима је било и Саксонаца — вратио њиховом краљу, уз поклоне.
Пре него што је напустио Ним, Вамба је поправио капије које су биле спаљене и зидове који су били срушени у нападу, као и сву осталу штету насталу у борби. Сахранио је све мртве и вратио грађанима и црквама Нима драгоцености које су им Паул и његове присталице отели.
Епилог
Дана 4. септембра Паул је, прерушен у краља и заједно са осталим побуњеницима био изведен пред краља и читаву дворску пратњу и војску. Пред свима, краљ их је, почев од самог Паула, питао једног по једног да ли им је икада учинио ишта нажао што би их подстакло да се побуне и свако од њих је одговорио да није. Затим је прочитана заклетва коју су Паул и остали устаници потписали кад је Вамба био изабран за краља, затим је прочитана заклетва на верност коју су устаници потписали под притиском Паула, а потом 75. канон са Четвртог сабора у Толеду као и Хиндасвинтов закон о побунама.
Вамба је у Нарбон ушао на миран начин и тамо оставио један гарнизон и избацио све Јевреје. Затим је Паул, са лажном круном на глави и у друштву својих обријаних и босоногих присталица био уведен у Нарбон и изложен ругању и подсмеху светине. Вамба, иако је могао да их осуди на смрт, опростио им је живот. Није их чак ни ослепео, на шта је имао право по цивилном и црквеном закону. Постригао их је и у складу са 75. каноном, конфисковао им је сву имовину.
Испрва је Вамба мислио да казни Франке због тога што су пружили помоћ устаницима, али је на крају одустао зарад мира на граници. Један франачки дукс, Лупус, напао је околину Безјеа, али је већ 6. септембра одустао од своје намере кад је чуо да се Вамба приближава.
Напомене
Литература
- Cebrián, J.A. La aventura de los godos. La Esfera, Madrid, 2006 (ISBN: 84-9734-559-2)
- E. A. Thompson. Los godos en España. Alianza Editorial, Madrid, 2007 (ISBN: 978-84-206-6169-8), стр. 259-273
- Herwig Wolfram. History of the Goths. University of California Press, Berkeley, 1988, стр. 463 нап. 326