Обрад Зорка (активан у другој половини 14. века) био је српски средњовековни властелин и један од најзначајнијих великаша који су били у служби жупана Николе Алтомановића. Био је на положају кефалије у Конавлима.
У изворима се први пут помиње 22. маја 1371. године као кефалија Конавла. У току рата између Дубровачке републике и Николе Алтомановића, дубровачко посланство је требало да преговара о склапању мира са Обрадом Зорком, али никакви резултати нису постигнути. Обрад Зорка је послао свог човека који је био задужен да обавести жупана Николу о току ових преговора. За то време склопљено је сепаратно примирје између Обрада Зорке и Дубровчана, уз изјаву дубровачког поклисара да је то учињено из љубави према Обраду. Примирје је требало да буде склопљено уз врло рестриктивне услове: Обрадови људи нису смели да долазе у Дубровник нити су Дубровчани смели да долазе на Обрадову територију; дубровачка галија која је оперисала пред Драчевицом није смела да напада Обрадове људе на копну нити су Обрадови људи смели да се упуте на море. Рок важења примирја било би три дана од повратка Обрадовог човека од Николе Алтомановића, међутим, примирје на крају није склопљено зато што се војска краља Вукашина Мрњавчевића која је упућена против Николе Алтомановића приближавала жупановим територијама.
Наредне 1372. године, Обрад Зорка је упутио посланство у Дубровник које је требало да у име Николе Алтомановића преговара о миру. Након склопљеног, а затим продуженог примирја склопљен је мир којим су Дубровчани пристали да исплаћују светодмитарски доходак Николи Алтомановићу, што је био један од његових најважнијих захтева. Обрад Зорка је имао врло истакнут положај међу властелом Николе Алтомановића и често је иступао самостално. Године 1373. када се Никола Алтомановић повлачио пред притиском босанског бана Твртка Котроманића Обрад му није пружио уточиште у граду Клобуку. Стога је жупан Никола морао да се упити ка северу у сусрет својим непријатељима који су му нанели тежак пораз — након дуге и тешке опсаде града Ужица, Никла је био заробљен и ослепљен. Марко Шуица претпоставља да је овакво деловање Обрада Зорке могло бити мотивисано политичким прагматизмом јер је компромисна политика приметна и у његовом ранијем односу према Дубровнику, али оставља могућност да је он деловао у складу са договором са Николиним непријатељима. Са положаја конаваског кефалије уклоњен је убрзо након слома свог господара Николе Алтомановића, јер су Балшићи на овај положај поставили Радича Ђурђевића.
Литература
- М. Шуица, Немирно доба српског средњег века. Властела српских обласних господара, Београд 2001.
- М. Динић, О Николи Алтомановићу, Београд 1932.