Новица Б. Ракочевић (29. август 1894, Колашин—6. април 1941, Београд) је био официр војске Краљевине Југославије и српски војни историчар.
Ракочевић је завршио Нижу војну академију 1914. и Вишу војну академију 1925. године. Служио је у војсци Краљевине Србије у Првом светском рату и био је рањаван. Чин пуковника добио је 1935. године. Одликован је већим бројем високих војних одликовања. Ракочевић није био нарочито плодан војни историчар. Написао је књигу Ратни планови Србије против Турске од вожда Карађорђа до краља Петра која је објављена у Београду 1933. године. Ова књига представља ретку студију о једном војноисторијском проблему који је у тако дугом хронолошком опсегу преокупирао српске војне и политичке кругове. Такође је са турског језика превео књигу Емерхалиса Тамерланов поход на Анадолију и битка код Анкаре (1937) у којој је дат преглед сукоба између војски Тимура Ленке и османског султана Бајазита I.
Литература
- Ракочевић, Новица (М. Терзић, 615), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.