Никола Шкеровић

Никола Шкеровић (25. април 1884, Корито Петровића, Даниловград— 27. децембар 1972, Београд) је био српски историчар, новинар и публициста.

Нижу гимназију завршио је у Црној Гори и Србији а вишу у Русији. На Карловом универзитету у Прагу студирао је славистику а један семестар провео је у Лајпцигу. У Прагу је докторирао 1910. са дисертацијом Ђуро Крижанић, његов живот, рад и идеје. У току студија почео је да се бави публицистичким радом. Током такозваног Велеиздајничког процеса 1909. против Срба у Хрватској извештавао је о овом догађају за три руска листа. Професор Цетињске гимназије постао је 1911. године. Бавио се и новинарством пишући за већи број српских листова. Покренуо је и часопис за науку и књижевност Дан који је излазио све до Првог балканског рата. Учествовао је у Другом балканском рату а након рата постаје директор Подгоричке гимназије. Учествовао је и у Првом светском рату а део рата провео је у заробљеничким логорима у Аустро-Угарској. После рата све до 1935. био је директор подгоричке гимназије. Био је и политички активан као члан Демократске странке. Залагао се за проширивање и поштовање грађанских слобода. У Београд се преселио 1940. и ту је остао до краја живота. Од 1946. до 1952. био је директор Архива Србије након чега је пензионисан.

Рано се заинтересовао за историју али се у почетку бавио само публицистичким радом. Објављивао је у многим часописима велики број прилога углавном посвећених оновременим политичким и привредним дешавањима. Најзначајнија његова историографска дела написоа је у позним годинама након пензионисања. У њима се углавном бави новијом црногорском историјом. Значајна је његова књига о Црној Гори у Првом светском рату. Бавио се и објављивањем докумената из Архива Србије.

Важнији радови

  • Подгорица и њена околина од најстаријих времена, 1930.
  • Преглед историје Црне Горе: 1500—1918 г, 1931.
  • Ђуро Крижанић: његов живот, рад и идеје, 1934.
  • Црна Гора за вријеме Првог свјетског рата: односи са Србијом, капитулација, 1963, друго издање 2004.
  • Црна Гора на освитку XX вијека, 1964.

Литература

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported