Ненад Николић

Ненад Николић (рођен 1975. у Београду) је српски историчар књижевности и предавач на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Истраживачка интересовања му се претежно односе на српску књижевност 18. и 19. века и на развој и идејно обликовање српске књижевне историје, посебно на перцепцију појединих књижевних појава у делима Павла Поповића и Јована Деретића.

Биографија

Диплмирао је на основним студијама на Филолошком факултету Универзитета у Београду 2000. године на катедри за српску књижевност и језик са општом књижевношћу. Магистрирао је на истом факултету са тезом Приповедање жеље у романима Милована Видаковића 2004. године а докторирао са дисертацијом Схватања књижевне историје и проучавање српске књижевности осамнаестог и деветнаестог века у делима Павла Поповића и Јована Деретића 2009. године. Од 2000. године ради на Филолошком факултету у Београду. Члан је уредништва часописа Свет речи који издаје Друштво за српски језик и књижевност Србије из Београда.

Књижевноисторијски рад

Николић је облавио књиге Кастриране јуноше: Жеља и приповедање у романима Милована Видаковића (Матица српска, Нови Сад 2004) и Меандри просвећености: Неколико лица српске књижевности XVIII и XIX века (Службени гласник, Београд 2010). У књизи Кастриране јуноше: Жеља и приповедање у романима Милована Видаковића, која је заснована на његовој магистарској тези, Николић је испитао дело српског књижевника Милована Видаковића са становишта савремене књижевне херменеутике и психоанализе, са циљем да испита културолошки слој његовог дела који се односи на обликовање сексуалног и еротског у грађанској култури са почетка 19. века. Користећи достигнућа других дисциплина и пажљивом анализом дела Николић је бацио ново светло на дело често оспораваног али и истраживаног романописца. Друга Николићева књига Меандри просвећености: Неколико лица српске књижевности XVIII и XIX века представља збирку његових чланака и студија које се односе на различите теме из српске књижевности с краја 18. и почетка 19. века. У питању су огледи и студије о Захарију Орфелину, Доситеју Обрадовићу, Миловану Видаковићу, Вуку Караџићу и Јовану Стерији Поповићу. Уводна студија односи се на схватања о овој књижевној епохи у историографији о књижевности. Све студије у овом књизи (од којих су неке први пут објављене) одликује свеж приступ, настојање да се преиспитају ставови дубоко укорењени у традицију тумачења књижевних појава у српској историји књижевности али и дубока свест о припадности тој интерпретативној традицији (што је приступ који је плодоносно развијао још Јован Деретић, чији је утицај на Николића знатан).

Николић је објавио и већи број студија у књижевноисторијским часописима. У чланку Полемика Вука и Видаковића — рат култура Николић је настојао да да интерпретацију ове полемике са становишта сукоба различитих културних модела (што укључује и различито схватање морала) и тако да је прикаже са становишта које обухвата многе елементе занемарене у дотадашњим књижевноисторијским проучавањима, која су полемику интерпретирала као сукоб супростављених поетика или још уже књижевних естетика. У обимним студијама Нова тумачења Горског вијенца: предавање (2011) и Књижевна историја данас (2010) дао је преглед интерпретација Горског вијенца у књижевној историји (посебно се осврћући на дела Павла Поповића, Јована Деретића и Мила Ломпара) док је у другој презентовао схватања која у књижевној теорији постоје о улози и значају књижевне историје. На крају ове студије као најпогоднију теоријску парадигму књижевног историчара истиче књижевноисторију динамуку која књижевну историју схвата као стални и динамичан дијалог са књижевношћу. У више чланака позабавио се књижевноисторијским радом Павла Поповића и Јована Деретића и интерпретацијом различитих појава српске књижевности у делима ова два истакнута историчара књижевности: Књижевноисторијска динамика (2002, штампано 2004), Павле Поповић (2006), Књижевноисторијски погледи Павла Поповића и Јована Деретића на дело Доситеја Обрадовића (2008), Концепције српске и југословенске књижевности Павла Поповића (2009) Духовноисторијска интерпретација Доситеја и његовог доба: ране студије Јована Деретића (2009).

Важнији радови

Књиге

  • Тумачења тумачења, Неопрес, Београд 2017.
  • Проблеми савремене књижевне историје: критичка пролегомена за обнову националних књижевности и њихових историја, Академска књига, Нови Сад 2015.
  • Геометрија прошлости: књижевна историја Јована Деретића, Службени гласник, Београд 2013.
  • Меандри просвећености: Неколико лица српске књижевности XVIII и XIX века, Службени гласник, Београд, 2010.
  • Кастриране јуноше: Жеља и приповедање у романима Милована Видаковића, Матица српска, Нови Сад, 2004.

Студије и чланци

  • Природа колективног идеала: Скица могућег тумачења песме Светли гробови Јована Јовановића Змаја, Београд, Свет речи, бр. 13—14, 2002, стр. 24—28.
  • Књижевноисторијска динамика, Нови Сад, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. L (2002), св. 3, стр. 509—538. [штампано новембра 2004]
  • „Зона Замфирова“ у раљама романа и филма, Београд, Свет речи, год. IX, бр. 19—20, 2005, стр. 56—61.
  • Меланхолична или весела Ивкова слава – читати роман или гледати филм?, Београд, Свет речи, год. XI, бр. 23—24, 2007, стр. 77—82.
  • Univerzitetska nastava književnosti između književne istorije i interpretacije: predavanje у Savremene tendencije u nastavi jezika i književnosti: zbornik radova, Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine — Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2007, str. 153—161.
  • Меланхолични Доситеј са тајном Радована Белог Марковића, Београд, Књижевност, год. LXIII, књ. CXXII, бр. 2, [јун] 2008, стр. 114-122 (прештампано у: Проза Радована Белог Марковића: зборник. Библиографија, уредник Радивоје Микић, Матична библиотека „Љубомир П. Ненадовић“, Ваљево, 2009, стр. 63-76)
  • Могућности тумачења песме Међу јавом и мед сном Лазе Костића, Школска библиотека и настава језика и књижевности, књ. 1, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 2010, стр. 131—162.
  • Српскохрватска интернационала, Нови Сад, Летопис Матице српске, год. 187, књ. 487, св. 5, мај 2011, стр. 804—841.

Литература

  • Биографија на сајту Филолошког факултета у Београду (извор)
  • Библиографија на сајту Филолошког факултета у Београду (извор)
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported