 |
| Нада Клаић, хрватски историчар. |
Нада Клаић (21. јул 1920, Загреб, — 2. август 1988, Загреб) је била хрватски историчар. Бавила се широким опсегом тема из области средњовековне хрватске историје а посебно значајне доприносе дала је радовима о раносредњовековној Хрватској, односно о хрватској историји из времена народнох владара, затим о историји градова у средњовековној Хрватској и источном јадранском приморју и најзад у области хрватске средњовековне дипломатике.
Диплому историчара стекла је на Филозофском факултету у Загребу где се одмах запослила као асистент и где је провела читав свој радни век. Докторирала је 1947. године са дисертацијом Политичко и друштвено уређење Славоније за Арпадовића. О фалсификатима у повијести Пага назив је њене хабитилације из 1955. године. Ванредни професор постала је 1961. године а редовни 1969. године. На Филозофском факултету је предавала историју Хрвата у средњем веку. Ипак њено подручје проучавања је знатно шире. Писала је о досељењу Словена на Балканско полуострво, хрватским владарима, византијској Далмацији, средњовековној Босни, друштвеним превирањима и устанцима у Хрватској, побунама Матије Иванића и Матије Гупца, побуни Крајишника. Хронолошки се њен опсег интересовања протеже од досељавања Словена на Балкан па све до 19. века. Тема њених проучавања била је и историја градова: Загреба, Копривнице, Вуковара, Задра, Јабланца, Трогира. Указала је на више фалсификата у дипломатичкој грађи. Један је од аутора Историје народа Југославије I. Две књиге о историји Хрвата у средњем веку издвајају се из њеног богатог научног опуса. Обимну студију посветила је изучавању дипломатичке грађе из раносредњовековне хрватске историје (Дипломатичка анализа исправа из доба хрватских народних владара). Године 1967. издала је анонимну сплитску хронику под насловом Historia Salonitana maior а за потребе извођења наставе превела је и издала збирку одабраних извора за хрватску историју до 1526. године. Синтетички преглед раносредњовековне историје Хрвата дала је у књизи Повијест Хрвата у раном средњем вијеку (1971) док су студије о различитим питањима из хрватске позносредњовековне историје сабране у књизи Повијест Хрвата у развијеном средњем вијеку (1976). Постхумно су јој објављене књиге Средњовјековна Босна: политички положај босанских владара до Тврткове крунидбе, 1377. године (1989) и Повијест Хрвата у средњем веку (1990). Њена књига о средњовековној босанској прошлости је писана изразито полемички у односу на књигу Симе Ћирковића Историја средњовековне босанске државе.
Дела
- О аутентичности привилегија трогирског типа, 1955.
- Постанак племства „дванаесторо племена краљевине Хрватске“, 1958.
- Проблем кметства на подручју дубровачке Астареје, 1971.
- Повијест Загреба. Загреб у средњем веку, 1982.
- Цртице о Вуковару у средњем вијеку, 1983.
- Из проблематике средњовековне Босне, 1978.
- Јавни живот града и његових људи, 1985.
Литература
- Enciklopedija Jugoslavije 5 (1962), 252 (M. Šeper).