Милинко Ђуровић (5. август 1924, Даниловград, Црна Гора) је црногорски економиста и историчар.
Биографија
Ђуровић се школовао у Даниловграду, Подгорици и на Цетињу. Специјализацију је стекао на Институту друштвених наука а докторирао је 1956. године на Економском факултету у Београду. Радио је у Научном друштву и Историјском институту Црне Горе између 1951. и 1960. године. Постао је ванредни професор Економског факултета у Титограду 1960. године а редовни 1971. године. Био је први декан Економског факултета у Титограду почев од 1960. све до 1964. а ректор Универзитета Вељко Влаховић постао је 1974. и на овом положају се задржао до 1978. године. Академске 1970/71. године боравио је на усавршавању у САД. Постао је дописни члан Друштва за науку и умјетност Црне Горе 1973. а редовни члан Црногорске академије наука и умјетности 1981. године. Исте године изабран је за секретара Одјељења друштвених наука ЦАНУ а од 1985. до 1989. налазио се на дужности председника ЦАНУ. Био је потпредседник Председништва Заједнице Универзитета Југославије. Био је члан Савета академија наука и уметности Југославије и председник Комисије за међународну сарадњу (1981—1985). Ђуровић је уређивао више периодичних публикација (Историјски записи, Гласник Одељења друштвених наука ЦАНУ, Универзитет данас, Годишњак Економског факултета у Титограду). Обављао је и различите политичке функције: био је народни посланик Скупштине СР Црне Горе (1967—1971), члан Централног комитета Савеза комуниста Црне Горе (1974—1978) и члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије (1979—1982). Добио је више награда и признања: Тринаестојулску награду, награду Октоих и друге. Уређивао је више зборника радова које су издавали ЦАНУ и Савез академија наука и уметности СФРЈ. Руководио је пројектом Развој производних снага Црне Горе који је реализован у оквиру програма ЦАНУ.
Научни рад
Ђуровић је објављивао радове из различитих области економије и економске историје. Главне теме његовог интересовања биле су из привредне историје Црне Горе, социоекономске структуре, поједини макроекономски проблеми, процеси савременог капитализма и упоредни привредни системи. Бројни Ђуроићеви радови могу се поделити у две веће групе, једна која се односи на савремену економску проблематику и другу која се бави економском историјом Црне Горе. У првој групи најзначајнији су Политичка економија (три дела), Савремени капитализам (1978) и други. Најзначајнија Ђуровићева дела из економске историје су: Основица и облици зеленашења у Црној Гори и развитак зеленашког капитала у другој половини XIX вијека (1953), Трговачки капитал у Црној Гори у другој половини XIX и почетком XX вијека (1958), Покушај стварања акционарских друштава у Црној Гори почетком XX вијека (1958), Формирање акционарских друштава у Црној Гори почетком XX вијека (1959), Црногорске финансије 1860—1915. (1960).
Литература
- Ђуровић, Мирчета (Раде Михаљчић, стр. 376), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
- Биографија на сајту ЦАНУ (извор)