Миомир Дашић (12. децембар 1931, Ровци, Беране, Краљевина Југославија, данас Република Црна Гора) је црногорски историчар.
Школовао се у родном месту а Вишу реалну гимназију је похађао у Беранама. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду 1954. године. Исте године се запослио као професор гимназије у Иванграду (тадашњи назив Берана) и ту је радио све до 1960. године. После шестогодишњег рада у гимназији уписао је постдипломске студије. Магистар историјских наука постао је на Филозофском факултету у Београду 1961. године. Такође на Филозофском факултету у Београду је и докторирао са дисертацијом Црна Гора и ослободилачки покрети у Горњем Полимљу од почетка XIX вијека до Берлинског конгреса.
Од 1962. до 1972. радио је као директор гимназије у Иванграду а потом је био руководилац у Републичком заводу за међународну научну, просвјетно-културно и техничку сарадњу у Титограду (данас Подгорица). Истовремено је као хонорарни професор предавао на Педагошкој академији у Никшићу. Почев од 1978. радио је на Наставничком, потоњем Филозофском факултету у Никшићу. Ту је предавао предмете Историја народа Југославије у новом веку као и Увод у историју са основама помоћних историјских наука и Методику наставе историје. Године 1981. био је изабран за ванредног а 1986. за редовног професора. Пензионисан је у том звању 2000. године. Држао је предавања по позиву у говото свим универзитетским центрима СФРЈ али и у Москви, Кијеву, Утрехту, Кракову и на другим универзитетима. Истраживао је и боравио на стручном усавршавању у Француској, Русији, Пољској, Холандији и Чехословачкој. Дашић је учествовао са стручним саопштењима на научним скуповима у Москви, Бечу, Анкари, Барију, Београду, Љубљани, Марибору, Загребу, Транију, Софији, Прагу и другде. Под његовим менторством израђено је више магистарских теза и докторских дисертација. Био је посланик скупштине СР Црне Горе од 1963. до 1969. године и у више мандата председник Душтва историчара Црне Горе и Савеза историчара Југославије. Дужност председника Савеза историчара Југославије вршио је у два мандата од 1985. до 1989. и од 1994. до 1999. године. У новембру 1991. постао је ванредни а децембра 1996. редовни члан ЦАНУ. Био је секретар Одељења друштвених наука и у том својству је уређивао Гласник овог одељења. Био је члан председништва ЦАНУ од 1993. до 1997. а од 1997. до 2001. потпредседник Академије. Почев од 1996. био је председник уређивачког одбора Енциклопедије Црне Горе. Президијум Руске академије природних и друштвених наука изабрао га је за иностраног члана 5. јуна 1998. године. Био је члан Савезне конференције СРН, Југословенског форума за људска права и Комисије за истину и помирење. Уређивао је и био члан редакције више историографских часописа :Токови, Историјски записи, Овдје, Југословенски историјски часопис, Bulletin scientifique и Настава историје.
Изучавао је историју Црне Горе од 15. до почетка 20. века као и историју српског народа у новом веку. Такође су га привлачиле и теме из методологије историјске науке чему је посветио више прилога. Током вишедеценијског стручног и научног рада Дашић је објавио седам књига, преко 230 студија, расправа и чланака, преко стотину историографских есеја и око 400 критичких осврта, приказа, полемика и других краћих прилога. Библиографија радова Миомира Дашића и осврта на његова посебна издања броји преко 750 јединица. За свој стручни и педагошки рад Миомир Дашић је добио више одликовања и признања, између осталих и награде 21. јул, 17. јул и 30. септембар. Библиографија Дашићевих радова објављена је 2007. а библиографија осврта о његовим историографским радовима објављена је у публикацији Дјело академика Миомира Дашића у огледалу стручне и научне критике (2008).
Важнији радови
- Народни устанак у беранском (иванградском) срезу јула 1941. године и рад Народног одбора ослобођења (1961)
- Ослободилачки покрет у Доњим Васојевићима 1861. и 1862. и његов одјек у Санџаку (1982)
- Утицај првог српског устанка на народносолободилачки покрет у Васојевићима и осталим црногорским брдима (1983)
- Друштвено-политичке прилике на територији данашње сјевероисточне Црне Горе од друге половине XV до краја XVII вијека (1986)
- Васојевићи од помена до 1860. године (1986)
- Историографски проблеми проучавања сјеверне Црне Горе (1986)
- Увод у историју са основама помоћних историјских наука (1988)
- Југословенска мисао у Црној Гори до стварања Југославије (1989)
- Политичке и друштвене у областима данашње Црне Горе у другој половини XIV и првој половини XV вијека (1990)
- Васојевићи у устанцима 1860—1878. (1992)
- Карађорђевићи из Васојевића (1996)
- Црна Гора и Србија на почетку XIX вијека (1994)
- Шекулар и Шекуларци од помена до 1941. (2006)
- Огледи из историје Црне Горе (студије о догађајима од краја 18. вијека до 1918) (2000)
- Незаобилазно у историографији Црне Горе (прилози науци) (2003)
- Ровца код Бeрана (2008)
Литература
- Дашић, Миомир (Раде Михаљчић, стр. 343), Енциклопедија српске историографије, Бeоград 1997.
- Биографија на сајту ЦАНУ (извор)