Милош Антоновић (Београд, 1959) је српски историчар, медиевиста, који се у свом истраживачком раду бави темама из црквене историје југоисточне Европе и српско-албанским односима у позном средњем веку, српском дипломатиком као и историјом јадранских комуна које су се налазиле у саставу српске средњовековне државе или у њеном суседству.
Биографија
Милош Антоновић је рођен у Београду 1959. године, а историју је студирао на Одсеку за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Почев од 1984. године ради на катедри за Општу историју средњег века Филозофског факултета у Београду. Магистрирао је 20. новембра 1990. године са тезом Папство и Србија у XV веку коју је одбранио пред комисијом коју су чинили професори Сима Ћирковић, Јованка Калић и Момчило Спремић. Рад је у скраћеном облику објављен као додатак Историјском гласнику за 1993. годину. Докторирао је јула 1999. године са тезом Град и жупа у зетском приморју и северној Албанији у XIV и XV веку која је објављена као књига у Београду 2003. године. Ментор дисертације била је академик Јованка Калић.
Историографски рад
У првом периоду историографског рада Милош Антоновић се углавном бавио темама из позносредњовековне историје (Далмација у време анжуванске власти, 1986; Никола Кузански и припреме за борбу против Турака 1454. године, 1987). Овако усмерена истраживачка интересовања заокружена су магистарском тезом где се бави низом сложених питања из српског односа са римокатоличким светом, посебно папством, у последњем периоду постојања српске средњовековне државе. Питање продора Османлија заокупљало је готово све политичке и верске ауторитете ондашње Европе и Милош Антоновић успева да расветли сву сложеност положаја српске средњовековне државе у таквим приликама и динамику њеног односа са папством. У књизи која је проистекла из његове докторске дисертације Милош Антоновић се позабавио низом, до тада само фрагментарно обрађиваних, питања из комуналне историје зетских комуна и питањима миграција и етничких промена на овом простору. Према речима Јованке Калић:
Др Милош Антоновић је битно проширио истраживачко подручје користећи се мултидисциплинарним методама рада. Посебну пажњу је аутор посветио продору Албанаца у приморске градове и њихова залеђа. Албанизација је нарочито узела маха у време млетачке власти у зетском приморју односно у северној Албанији. Књига др Милоша Антоновића представља драгоцени научни допринос проучавању важних питања балканске историје. Привидно ограничена на једно географско подручје, тема задире у општије питање односа града и жупе у средњем веку.[…] Милош Антоновић је изузетно образован и поуздан научник, који је захваљујући истраживањима грчких, латинских, српских и других извора методом интегралне историје пружио нову слику о односима два различита света, градског и аграрног на конкретном подручју на простору на коме су грчке и латинске традиције важна подлога српске историје.
Рад је подељен на четири целине и бави се развојем градских комуна од Котора до Љеша за које Антоновић сматра да не само да чине кохерентну целину погодну за истраживање, већ ту целину и издвајају из окружења. У првој целини даје се покушај дефинисања појма града у зетском приморју са низом терминолошких разјашњења, преглед историје настанка градских комуна и покушај реконструкције физичког изгледа града и распореда кључних објеката, затим се у другом делу бави питањем изграђивања комуналног уређења, потом многоструким и разноврсним односима града са залеђем и на крају демографским кретањима са посебним освртом на процес албанизације. Милош Антоновић се бавио и појединим питањима из црквене и политичке историје средњовековне Србије (О узроцима смењивања жичког архиепископа Данила I, Црквена политика краља Милутина у северној Албанији у светлу западноевропских извора, Област Канине и Валоне под српском влашћу (1343—1417), Деспот Стефан Лазаревић и Змајев ред) као и темама из области српске дипломатике (Повеља краља Радослава и манастир св Михаила на Превлаци). У књизи Наративни извори за историју Европе: Средњи век (2007) дао је преглед најзначајнијих наративних историјских извора за раносредњовековну европску историју (до око 1100. године). Књига се бави типолошким одликама дела која се сматрају за значајне историјске изворе у медиевистици, затим појединим ауторима и њиховим делима, а дати су одабрани одломци из ових дела на латинским језику са преводом на српски језик. Аутор је више одредница у Лексикону градова и тргова средњовековних српских земаља.
Литература
- Белешка о аутору у М. Антоновић, Град и жупа у зетском приморју и северној Албанији у XIV и XV веку, Београд, 2003, омотница.
- Милош Антоновић, Папство и Србија у XV веку, Додатак Историјском гласнику 1—2 (1993).
- К. Митровић, М. Антоновић, Град и жупа у зетском приморју и северној Албанији у XIV и XV веку, Београд, 2003, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 70 (2004) 1—3, 302—305.