Милић Милићевић (рођен 1964. године) је српски историчар.
Студирао је историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Дипломирао је 1991. године са радом Грб Србије–развој кроз историју који је 1995. године објављен у издању Службеног гласника. У свом каснијем истраживачком раду Милићевић се претежно бавио српском војном историјом у 19. и почетком 20. века. Магистрирао је 1997. године са радом Реформа српске војске 1897—1900. године на Филозофском факултету у Београду. Докторирао је 2006. године са радом Албанска операција 1912—1913. године.
Књигу засновану на његовом магистарском раду објавио је Војноиздавачки завод 2002. године. Заједно са Љубодрагом Поповићем објавио је књиге Министри војни Кнежевине и Краљевине Србије (1997) и Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије (2003). Поред наведених објавио је и књиге Војничка кухиња: исхрана војске у Србији крајем XIX и почетком XX века (Београд, 2002) и Пруга ка Јадрану: кратка историја железничке кампање Србије за продор на Јадранско море (Приштина, Лепосавић, 2007) као и већи број чланака у историографској периодици (Годишњак за друштвену историју, Војноисторијски гласник, Гласник Историјског архива Ваљево). Такође је написао неколико одредница за Српски биографски речник. Књига Рат за море: дејства српских трупа у северној Албанији и на Приморју од 23. октобра 1912. до 30. априла 1913. године настала је на основу његове докторске дисертације и објављена је 2011. у Београду у издању Медија центра Одбрана. Богато илустрована књига на целовит начин обрађује дејства српске војске у северној Албанији која су требала да доведу до остварења једног од кључних српских ратних циљева — обезбеђивање изласка на море.
Литература
- Биографија и библиографија на сајту Историјског института САНУ (извор)