Михаило Мономах је био истакнути византијски функционер у време владавине царева Андроника II и његовог унука Андроника III. Деловао је у првој половини 14. века, а умро је између краја 1343. и априла 1346. Носио је високе титуле епарха и великог коноставла. Главни извори за упознавање његовог живота и деловања су дела Нићифора Григоре и нарочито Јована Кантакузина.
Током 1327. учествовао је у грађанском рату између Андроника II и његовог унука, Андроника III на страни старог цара. Када је Андроник III освојио Солун, Михаило је са другим функционерима старог цара покушао да пребегне у Србију Стефана Дечанског, али су их на путу заробиле трупе Андроника III. Изгледа да је у овим дешавањима добро прошао јер је после завршетка рата 1328. године ступио у службу новог цара, Андроника III и током целе његове владавине заузимао врло истакнуте положаје.
Под влашћу новог цара постао је управник Солуна, врло значајног града Византијског царства. После смрти господара Тесалије Стефана Гаврилопула 1332. године самоиницијативно је за цара освојио градове источне Тесалије, а исте године је Тесалија у целости припојена Византији. Исте 1332. године Михаило Мономах је постао управник Тесалије са седиштем у Лариси. Крајем 1332. године Андроник III издао је повељу којом села Хандак и Нисион на Струми, датадашња Мономахова пронија, постају његов наследни посед. Као намесник Тесалије од јесени 1338. до краја 1339. Миахило Мономах је учествовао у борбама за прикључење Акарнаније Царству. За време боравка у већ освојеној Арти на јесен 1339. решио је један имовински спор између два тесалска манастира наредивши свом брату и заменику, Георгију Актуему Мономаху, да путем увиђаја реши случај.
По избијању новог грађанског рата у Византији, октобра 1341. између Јована V и Јована Кантакузина Мономах се држао колебљиво и то је вероватно разлог зашто му је повељом Јована V јануара 1342. одузет цели посед у Хондаку. У пролеће исте године побегао је из Тесалије пред Михаилом Гаврилопулом у Сер и стао на страну Палеолога. Негде у јуну 1342. заједно са другим војсковођама младог цара на челу свог одреда отишао је у Солун. Исте године постао је управник Солуна и добио чин великог коноставла и вероватно нови посед. У току 1343. године активно је учествовао у борбама против Јована Кантакузина. С јесени 1343. смењен је са дужности управника Солуна. Умро је између краја 1343. и априла 1346. године.
Литература
- Ф. Баришић, Михаило Мономах, епарх и велики коноставл, ЗРВИ 11 (1968), 215—234.