Марселино Менендез Пелајо
Марселино Менендез Пелајо
{$caption}
Марселино Менендез Пелајо, шпански историчар, филолог, политичар и књижевни критичар
Лични подаци
Датум рођења Сантандер, Шпанија
Место рођења Сантандер, Шпанија
Датум смрти 3. септембар 1856.
Место смрти 19. мај 1912.

Марселино Менендез Пелајо (Marcelino Menéndez Pelayo) је био шпански историчар, филолог, политичар и књижевни критичар. Рођен је 3. септембра 1856. у Сантандеру, а умро је 19. маја 1912. године, такође у Сантандеру.

Порекло и образовање

Марселино Менендез Пелајо је припадао богатој буржоаској породици интелектуалаца. Отац му је био градоначелник Сантандера, неокатолик и професор математике на Институту у Сантандеру, а његов млађи брат Енрике, био је лекар и писац.

Менендез Пелајо је основну и средњу школу завршио у Сантандеру. Започео је студије филозофије и књижевности на универзитету у Барселони (1871), али је школску 1873/4. годину завршио у Мадриду, да би потом дипломирао на Универзитету у Ваљадолиду (1874). Докторирао је на Централном универзитету у Мадриду са докторском тезом "La novela entre los latinos" (Латински роман1) коју је одбранио у јуну 1875. године, и нешто касније је објавио.

Три године касније, 1878, са само 22. године, постао је шеф Катедре историје шпанске књижевности на Универзитету у Мадриду. На том положају остаће десет година, када је 1898. године био именован директором Народне библиотеке, положај на ком је остао све до своје смрти 1912. године.

Члан Шпанске краљевске академије постао је1881, у својој 25. години. За ту прилику, спремио је студију о мистичној поезији у Шпанији који је исте године објављен под називом Discurso leído ante la Real Academía española en el acto de su recepción y contestación del Excmo. Sr. D. Juan Valera (Говор прочитан пред Краљевском шпанском академијом приликом чина његовог примања у чланство и одговор уваженом г. Хуану Валери). Следеће, 1882. године, такође постаје члан Шпанске краљевске академије историје.

Менендез Пелајо је био председник Краљевске академије за историју, главни и одговорни уредник више важних књижевних часописа, као и члан бројних академских и научних удржења, како у Шпанији, тако и у другим европским земљама.

Научни рад

Говорио је осам језика, што старих, што модерних, и поседовао је неуморан истраживачки дух који му је помогао у његовом истраживачко-аналитичком раду шпанске културе и културне заоставштине. На својим многобројним путовањима (Лисабон, Рим, Севиља, Париз, Хаг, Амстердам, итд.) вредно је сакупљао грађу за своја истраживања.

Радови Марселина Менендеза Пелаја сматрају се основом и полазном тачком у развоју историје шпанске књижевности и филозофије као две независне дисциплине. Био је главни покретач процеса професионализације шпанске историографије.

У интелектуалним круговима се појављује отпочињањем једне контроверзне полемике о "шпанској науци" у часопису "Ревиста Еуропеа" (1876—1882). У својим историографским радовима покушава да уједнини методолошку строгост са пажљиво негованим начином изражавања. Године 1880. објављује рад "Heterodoxos Españoles" у коме обрађује политичку и књижевну историју Шпаније и њен однос са католичком црквом од времена присцилијанизма до модерног доба.

Његово свакако најважније дело јесте "Historia de las ideas estéticas en España" (Историја естетских идеја у Шпанији), у коме излаже не само све естетске идеје које су се до тада појавиле код шпанских писаца, него такође своју анализу проширује и на све европске писце. Трактат објављен у четири тома "Los orígines de la novela en España" (Корени романа у Шпанији) спада у најврснија и најоригиналнија дела Менендеза Пелаја.

Дела

  • La novela entre los latinos (Santander, 1875). (докторска дисертација)
  • Estudios críticos sobre escritores montañeses. I. Trueba y Cosío (Santander, 1876).
  • Polémicas, indicaciones y proyectos sobre la ciencia española (Madrid, 1876).
  • La ciencia española, два издања (Madrid, 1887-1880).
  • Horacio en España (Madrid, 1877, 2ª ed. 1885).
  • Estudios poéticos (Madrid, 1878).
  • Odas, epístolas y tragedias (Madrid, 1906).
  • Traductores españoles de la Eneida (Madrid, 1879).
  • Traductores de las Églogas y Geórgicas de Virgilio (Madrid, 1879).
  • Historia de los heterodoxos españoles (Madrid, 1880-1882).
  • Calderón y su teatro (Madrid, 1881).
  • Dramas de Guillermo Shakespeare translation (Barcelona, 1881).
  • Obras completas de Marco Tulio Cicerón, превод (Madrid, 1881-1884).
  • Historia de las isdeas estéticas en España (Madrid, 1883-1889).
  • Estudios de crítica literaria (Madrid, 1884).
  • Obras de Lope de Vega, 1890-1902.
  • Antología de poetas líricos castellanos desde la formación del idioma hasta nuestros días, 1890-1908.
  • Ensayos de crítica filosófica (Madrid, 1892).
  • Antología de poetas hispano-americanos, 1893-1895.
  • Historia de la poesía hispano-americana (Madrid, 1911).
  • Bibliografía hispano-latina clásica (Madrid, 1902).
  • Orígenes de la novela (Madrid, 1905-1915).
  • El doctor D. Manuel Milá y Fontanals. Semblanza literaria (Barcelona, 1908).
  • Obras Completas, издавање започето 1911. године
  • "Biblioteca de traductores españoles", у Obras Completas, Madrid

Литература

  • Gonzalo Pasamar Azuria, Ignacio Peiró Martín. Diccionario AKAL de Historiadores Españoles Contemporáneos (1840—1980). Akal, Madrid, 2002, str. 403-6
  • Catholic Encyclopedia. Marcelino Menéndez y Pelayo (извор)
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported