Мехоскубина је у средњовековном српском праву била глоба за чупање браде (скубеж) приликом туче себара. Казну за овај прекршај предвиђао је 98. члан Душановог законика који прописује да се махоскубина плаћа шест перпера. У издањима Душановог законика Стојана Новаковића и Николе Радојчића према Призренском рукопису члану који се односи на мехоскубину дат је наслов О скубежи себара док у Атонском рукопису наслов за 97. и 98. члан О скубежи.
Различити друштвени слојеви имали су различит третман у наплаћивању мехоскубине. Док 97. члан под претњом тешке казне сакаћења штити достојанство властеле и добрих људи члан 98. једино одређује казну за сеоску тучу. Погрешно је схватање да је мехоскубина надокнађивање за повреду части оштећеном себру јер се казна плаћала господару а не оштећеном. Законодавац се концентрише на глобу а не на оштећеног што се у драстичнијој мери види у новијим преписима Душановог законика где стоји да приликом оваквог прекршаја оба себра треба да плате по 12 перпера (Раванички и Текелијин-Софијски рукопис)
Литература
- Мехоскубина (Р. Михаљчић, 403) у Лексикон српског средњег века, Београд 1999.