Лијува I је био визиготски краљ између 568. и 572. године. Недуго по ступању на престо, прогласио је свог брата Леовигилда савладарем и дао му Хиспанију на управу, док је он владао Септиманијом до своје смрти 572. године.
Стање државе 568. године и избор краља
Године 568. Визиготско краљевство је било пред распадом. Кад је умро, Атанагилд је оставио визиготску државу у катастрофалном стању. Постоје нумизматички докази о дубокој економској кризи која је у то доба харала Хиспанијом. Избили су бројни устанци који су се потпуно отели контроли. Године 560. Свеви су напустили аријанство и прихватили никејско хришћанство, тако да су Визиготи остали једини аријанци у Западној Европи.
Племићи су се још једном окупили у Нарбону, у Септиманији, како би изабрали новог краља. Не зна се тачно из којих разлога је нови краљ именован тек 5 месеци након Атанагилдове смрти, али тих 5 месеци је сигурно допринело још већем слабљењу краљевске власти. Многи племићи су се побунили и прогласили независност од Толеда. Држави је био потребан енергичан и мудар владар који би је вратио са ивице пропасти на прави пут. Избор је пао на Лиуву I, визиготског племића из Септиманије.
Владавина и смрт
Већ 569. године Лијува је морао да се супротстави двојици франачких краљева, Зигеберту I од Аустразије и Гунтраму од Бургундије, који су упали у Септиманију и заузели Арл. Након успешног похода против Франака и њиховог протеривања с визиготске територије, Лијува је схватио да је северним границама краљевства био преко потребан оштар надзор како би се спречио и унапред обесхрабрио било какав будући франачки упад, с обзиром да је Септиманија одувек била предмет франачких претензија. С друге стране, на унутрашњем плану, Септиманија је одувек била проблематична и склона побунама. Због тога је Лијува остао у Нарбону, а друге године своје владавине (569) прогласио је свог брата Леовигилда савладарем и дао му на управу Хиспанију, док је он владао Септиманијом све до своје смрти 572. године.
| Претходник: | Визиготски краљ | Наследник: |
| Атанагилд | (568—572) (од 569. савладар са Леовигилдом) |
Леовигилд |
Литература
- Cebrián, J.A. La aventura de los godos. La Esfera, Madrid, 2006 (ISBN: 84-9734-559-2)
- The Prosopography of the Later Roman Empire III: A.D. 527-641, vol. B, ed. J.R. Martindale, Cambridge 1992, 793—794.
- E. A. Thompson. Los godos en España. Alianza Editorial, Madrid, 2007 (ISBN: 978-84-206-6169-8)
- Herwig Wolfram. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. Univ. of California Press, London, England, 1997. ISBN-0-520-08511-6
| Визиготски краљеви |
| Рани краљеви | Аларих I ~ Атаулф ~ Сигерих |
| Аријанохришћански тулуски краљеви | Валија ~ Теодорих I ~ Торисмунд ~ Теодорих II ~ Еурих ~ Аларих II |
| Аријанохришћански хиспански краљеви | Гесалеих ~ Амаларих ~ Теудис ~ Теудигисил ~ Агила I ~ Атанагилд ~ Лијува I ~ Леовигилд |
| Никејскохришћански хиспански краљеви | Рекаред I ~ Лијува II ~ Витерих ~ Гундемар ~ Сисебут ~ Рекаред II ~ Свинтила ~ Сисенанд ~ Хинтила ~ Тулга ~ Хиндасвинт ~ Рекесвинт ~ Вамба ~ Ервиг ~ Егика ~ Витица ~ Родерих |