Крајишник властелин је био владарев намесник на крајишту коме је крајиште дато на државу или властелин који је у оквиру крајишта поседовао највећу баштину и коме је поверавана одговрност за одбрану крајишта.
Властела крајишници су носили различите титуле. Најважнија дужност била им је да бране део територије које им је владар поверио и да постављају страже дуж границе. Задатак им је био да брину и о безбедности путева, трговаца на територији која им је поверена и да у оквиру ове обавезе прогоне разбојнике. Били су заповедници крајишке војске коју су користили како за одбрану тертироије крајишта тако и за офанзивне и пљачкашке акције на непријатељској тертиторији када би то владар од њих захтевао. Према одредбама Душановог законика властелин крајишник није смео да допусти да се пљачкашки одреди који су опљачкали унутрашњост државе повуку преко територије његовог крајишта а у случају да се ово деси морао је седмоструко да надокнади нанету штету (члан 143. Душановог законика).
Литература
- М. Благојевић, Крајишта средњовековне Србије, Војне крајине у југословенским земљама у новом веку до Карловачког мира 1699, Научни скупови САНУ, књ. 48, Београд 1989, 27—46.