Казнац је био истакнути представник државне управе у средњовековној Србији и Босни од 12. до 14. века.
Према једној одредби Дечанске хрисовуље казнацу је припадало прво место међу световним достојанственицима. Он је имао задатак да убира владареве приходе а за себе је имао право да задржи (као накнаду) 10% убраних дажбина.
Казнаци који су служили владаре из династије Немањића носили су титуле великог казнаца како би се разликовали од казнаца који су служили госпдоаре појединих области (као што су Хум или Зета). Канаци ових области нису били потчињени великом казнацу него господарима појединих области. Поред ових постојали су и жупски казнаци којима је надређен био господар жупе, тамо где је постојао. За време Стефана Душана (1331—1355) ишчезава титула великог казнаца а остлаи казнаци су у хијерархији звања и титула псотепено били потискивани новим, звучнијим звањима.
У средњовековној босанској држави титула казнаца постојала је све до друге половине 14. века. Свака од област из којих се састојала средњовековна Босна имала је посебног казнаца (Босна, Доњи Краји, Усора а касније и Хум). Казнаци су такође постојали и у појединим жупама. Поред убирања владарских прихода, и у Србији и у Босни, казнаци су имали и друга задужења. Често се јављају као сведоци на исправама које су издавали владари Србије и Босне.
У историји Дубровачке републике, посебно на областима које су биле преузете од суседних држава Србије и Босне, постојале су посебне области казначине којима су управљали казнаци. Казначине су вероватно биле преузете из ранијег уређења али то није документовано.
Литература
- Казнац (М. Благојевић, стр. 268) и Казначина (С. Ћирковић, стр. 268—268), Лексикон српског средњег века, Београд 1999.