Јустин Јовановић (26. март 1786, Осијек — 25. новембар 1834, Будим) био је српски свештеник, настојник манастира Гргетега и будимски епископ.
Отац му је био Антоније Јовнаовић имућни трговац и угледни доњоварошки биров што му је омогућило да стекне добро образовање. Класично образовање које је поседовао омугућило му је да у каснијем раду буде рецензент књига писаних на латинском језику.
Замонашен је у манастиру Гргетегу 25. маја 1819. године. а потом је прошао кроз све дворске чинове: протођакона, архиђакона и протосинђела. Био је професор богословије и конзисторијални бележник у Сремско-карловачкој архидијецези. Током службовања у Сремским Карловцима митрополит Стефан Стратимировић му је дао да прегледа рукопис Богословије моралне старобечејског пароха Атанасија Влаховића писану на латинском језику. Јустин Јовановић је поднео митрополиту своје примедбе али рукопис никада није штампан јер је Влаховић био у сукобу са митрополитом и са својим епископом Гедеоном Петровићем.
Јустин Јовановић је 27. фебруара 1829. године постао aрхимандрит манастира Гргетег, а већ 21. јула исте године премештен је за настојника манастира Бездина. Вероватно је тада ослобођен дужности професора Карловачке богословије. Иларион Руварац, који се у појединим својим радовима бавио Карловачком богословијом, ништа не саопштава о Јовановићевој професорској делатности. По свој прилици Јовановићева професура је била кратког века. И поред тога према његовим и рукописима Јована Рајића, држана су предавања из догматике и моралног богословља на Карловачкој и другим српским богословијама.
Епископ будимски Јовановић је постао 19. августа 1834. године али је на том положају кратко остао јер је умро већ 25. новембра исте године. Према речима његовог синовца погинуо је у удесу кола. Сахрањен је у катедралној цркви у Будиму која је оштећена приликом бомбардовања Будимпеште 1944. године а потом је до темеља срушена. Будимски епископ Георгије Зупковић пренео је Јовановићеве посмртне остатке у Сент Андреју и сахранио их у Пожаревачкој цркви. Том приликом је пренета и оригинална надгробна плоча.
| Претходник: | Настојници Гргетега | Наследник: |
| Антоније Бранковић | (1829) | Синесије од Радивојевића |
Литература
- Сава (Вуковић), епископ шумадијски, Настојатељи манастира Гргетега, Манастир Гргетег. Прилози монографији, Нови Сад 1990, 9—39.