Јосиф Путник је био свештеник и монах Српске православне цркве, архимандрит манастира Гргетег, пакрачки и темишварски епископ. Световно име му је било Јован. Рођен је 1777. у Новом Саду, Хабзбуршка монархија, а умро 4. новембра 1830. у Темишвару.
Након завршеног универзитета у Пешти Јован је похађао Карловачку богословију коју је заврши о 1798. године. Убрзо је постао ђакон при двору Митрополита Стефана Стратимировића који је око себе окупљао учене људе. Замонашио се у манастиру Гргетегу 1800. године а архимандрит манастира Гргетега постао је 1802. Као личност од поверења митрополита Стефана Стратимировића посредовао је да се Тицанова буна у Срему разреши на миран начин. Краће време је предавао у Српској православној карловачкој гимназији као трећи по реду профеоср наследивши Петра Јовановића и Гадеона Петровића који су изабрани за епископе.
После смрти епископа вршачког Јосифа Јовановића Шакабенте (19. децембра 1805) постао је мандатар а затим и администратор удове епархије вршачке.
Као архимандрит гргетешки постао је 16. августа 1807. администраотр а 12. јула 1808. и епископ пакрачке епархије. Иако је био епископ пакрачки од 1808. до 1828. године Јосиф је у Пакрацу живео свега једанаест година јер је девет година провео у Араду где је као последњи српски архијереј администрирао упражњеном арадском епархијом.
Године 1829. изабран је за епископа темишварског а умро је идуће године 4. новембра. Сахрањен је у Световазнесењском храму у Темишвару.
Током циљ током обављања свих дужности било му је образовање и просвећивање свештенства јер је сматрао да је то од великог значаја за напрдак целог народа. У том циљу је отворио обавезан интернат за ученике Богословског училишта у Сремским Карловцима.
| Претходник: | Настојници Гргетега | Наследник: |
| Петар Јовановић Видак | (11801—1808) | Павле Хаџић |
Литература
- Сава (Вуковић), епископ шумадијски, Настојатељи манастира Гргетега, Манастир Гргетег. Прилози монографији, Нови Сад 1990, 9—39.