Јевто М. Миловић (10. новембар 1908, Подљут, Никшић — 15. јануар 1991, Подгорица) је био црногорски историчар књижевности, историчар и стручњак за славистику и германистику, један од водећих познавалаца живота и дела Петра II Петровића Његоша.
Биографија и научни рад
Школовао се у Велимљу, Никшићу, Призрену и Котору. У Београду је студирао германистику и славистику где је дипломирао 1937. године. Докторирао је са дисертацијом Гете, његови савременици и српскохрватска народна поезија 1941. године на Универзитету у Берлину. Више година радио је као лектор за српскохрватски језик и југословенску књижевност на Филозофском факултету у Берлину. Након Другог светског рата једно време је био запослен у Цетињској гимназији, а потом у Државном музеју на Цетињу. Од 1948. до 1950. године обављао је истраживања у архиву у Задру. Ту је прикупљао грађу о Петру II Петровићу Његошу и његовом добу. Након тога две године је радио као руководилац Архивског одељења и библиотеке државног музеја на Цетињу. Почев од 1956. био је ангажован у прикупљању грађе Бечког архива која се односи на Црну Гору. Предавао је на Катедри за немачки језик и књижевност Универзитета у Задру почев од 1956. године па све до пензионисања.
Главна тема бројних Миловићевих радова био је Његош, његово доба и књижевно дело. О тој тематици написао је преко стотину расправа и студија. Сви ови радови махом су доносили нову, још неискоришћену грађу, из југословенских и страних архива. Такође је отпочео замашни посао на публиковању грађе о Његошу, али њега није успео да доврши. Приређивао је издања Његошевих дела са исцрпним, филолошким и књижевноисторијским, критичким апаратом (Шћепан Мали). Бавио се и истраживањем живота и дела Петра I, посебно његовим писмима и посланицама. Објављивао је и бројне књижевноисторијске радове из области компаритивистике. Објавио је више радова о везама југословенских и немачких књижевника. Више Миловићевих студија о овим питањима штампане су у угледним славистичким публикацијама на немачком говорном подручју. Објављивао је и грађу која се односи на поједине југословенске научнике и књижевнике. Библиографију његових радова објавио је М. Аџић (Библиографија Јевта М. Миловића) у публикацији Споменица преминулим члановима ЦАНУ 15 (1994).
Важнији радови
- Велики утицај Гетеов на Његоша (1934)
- Петар II Петровић Његош у свом времену (1985)
- Петар II Петровић Његош 1813—1851. (1986, 1987, 1990)
- Петар I Петровић Његош (1987—1988)
- Студије, расправе и чланци (1989)
- Историјско-географски атлас Црне Горе од XVI до XX вијека (1990)
Литература
- Миловић М. Јевто (Михаило Војводић, стр. 506—507), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.