Јелка Ређеп (27. април 1936, Нови Сад) је српски историчар књижевности. Претежно се бави изучавањем старе српске књижевности и српске књижевности барока, као и компаративним студијама књижевности.
Биографија
Студирала је на Групи за југословенску књижевност и југословенске језике на Филозофском факултету у Новом Саду. Магистрирала је са тезом Мотив о рођењу Сибињанин Јанка у старој и народној књижевности, а докторирала радом Прича о боју косовском 1972. године. Године 1963. изабрана је за асистента на предметима Средњовековна књижевност и Народна књижевност На Филозофском факултету у Новом Саду. Бирана је у сва наставничка звања на Новосадском универзитету, а од 1988. до 1994. била је редовни професор и на Филозофском факултету у Нишу. Неколико пута је боравила у Паризу вршећи истраживања у Националној библиотеци. Била је гостујући професор на универзитетима у Берлину, Халеу и Регензбургу.
Научни рад
Главна тема којом се бави је компаративно изучавање средњовековне и народне књижевности односно међусобних утицаја и прожимања народне и писане књижевности. У вези са овим бавила се и различитим личностима које су обележиле средњовековну српску историју, а посебно књижевност било да су сами стварали или су о њима писана књижевна дела. Систематски је изучавала Хронике грофа Ђорђа Бранковића и овој теми је посветила више чланака и обимнијих студија.
Важнији радови
- Мотив о рођењу Сибињанин Јанка и старој и народној књижевности (1965)
- Катарина Кантакузина (1966)
- Повест о убијању Батија, споменик подунавске књижевности (1968)
- Два лика Стефана Дечанског (1969)
- Прича о боју косовксом (1976)
- Убиство владара као проблем жртве (1986)
- Легенда о краљу Звонимиру (1987)
- Битка код Варне (1989)
- Ђорђе Бранковић и усмено предање (1991)
- Развитак косовске легенде (1992)
- Повеље Бранковића (1992)
- Косовска легенда (1995)
- Генеза хроника грофа Ђорђа Бранковића (2004)
- Старе српске биографије: поетика жанра (2008)
- Катарина Кантакузина: грофица Цељска (2010)
Литература
- Ређеп, Јелка у Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.