Јагош Јовановић (3. јули 1912, Веље Брдо код Подгорице) је био црногорски историчар.
Школовао се у Спужу а гимназију је похађао у Подгорици и Котору. Студирао је на Филозофском факултету у Београду. Предавао је у средњим школама у Подгорици и Дубровнику. Потом је радио као предавач у војној школи у Београду између 1945. и 1947. године. Од 1947. године био је директор Више педагошке школе на Цетињу. Oд 1947. био је председник Историјског друштва Црне Горе а од 1948. први председник Научног друштва Народне Републике Црне Горе. Уређивао је Историјске записе од 1948. до 1958. године. У истом периоду био је директор Историјског института Црне Горе. Од 1957. радио је у Савезном извршном већу. Од 1950. до 1965. био је директор Енциклопедије Југославије за Црну Гору. Учествовао је у комунистичком покрету у Југославији у Другом светском рату почев од 1941. године.
Бавио се углавном црногорском историјом. У историографији је као контроверзно означено његово дело Стварање црногорске државе и развитак црногорске националности (1947), објављено у време партијског инсистирања на црногорском национализму. Истраживао је србијанско-црногорске односе у Првом српском устанку, затим црногорско-руске односе од 16. до 20. века, учешће Црне Горе у српском револуционарном покрету 1848. у суседној Хабзбуршкој монархији и односе између Црне Горе и Османског царства у другој половини 19. века. Библиографија Јовановићевих радова објављена је у Спомениви Историјског института Црне Горе 1948—1988. (стр. 183—184). Поред споменуте књиге објавио је и романсиране биографије Никца од Ровина (Никац од Ровина, славни витез црногорски осамнаестог вијека: романсирана биографија, 1995) и Вукашина Марковића (Орао на Јанику: романсирана биографија једног револуционара, 1963). Такође је написао књижевно-историјски портрет Марка Миљанова (1952) и обимну студију о србијанско-црногорским односима током Првог српског устанка (Црногорско-српски односи за вријеме Првог српског устанка, 1953).
Литература
- Јовановић, Јагош (М. Маловић-Ђукић, стр. 411), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.