Хиндасвинт је био визиготски краљ у Хиспанији између 642. и 653. године. Дошао је на престо тако што се побунио против Тулге, Хинтилиног сина, збацио га с престола и натерао да се зареди, чиме га је, према 17. канону Четвртог сабора у Толеду онемогућио да опет претендује на престо.
Долазак на власт и учвршћивање на престолу
Кад је ступио на власт, Хиндасвинт је прво наредио да се погубе сви они који су у прошлости ковали завере против краља. Друге је пак протерао, а њихова имања, жене и децу предао у руке његових присталица. Према Фредегару, погубио је 200 припадника високог готског племства (лат. primates) и око 500 припадника нижег готског племства (лат. mediocres). Изгледа да су бискупи били ипак сагласни са овим Хиндасвинтовим потезом, с обзиром да су на Шестом општем сабору у Толеду 638. године обавезали све будуће краљеве да освете насилну смрт својих претходника. Сам Хиндасвинт је 643. објавио закон против завере и издаје који је предвиђао сурове казне за побуњенике и заверенике, стављајући посебан акценат на недаће које су проузроковали емигранти (émigrés или profugi), то јест они који су помоћ за збацивање краља тражили у иностранству. Онда се постарао да се тај закон и испуњава, те је на Осмом сабору у Толеду 653. године тражио од целокупног народа да положи заклетву да ће немилострдно прогонити и кажњавати издајнике.
Међутим, тај је закон врло брзо постао опасно средство у рукама визиготске властеле за уклањање ривала у територијалним сукобима, тако да је Хиндасвинт био приморан да 644. објави нови закон по коме је лажно сведочење изједначио са издајом. Закон је такође укључивао и друге преступе попут фалсификовања краљевских докумената и новца, тровања, магије и неверства, за које је била одређена смртна казна и конфискација добара. Онај ко би лажно оптужио некога, био би осуђен на казну која је била предвиђена за исти онај злочин за који је он поднео лажне оптужбе. Након објављивања овог закона, број оптужби за издају се преполовио.
Године 646. сазвао је Седми општи сабор у Толеду на коме изгледа он сам није био присутан, а коме је присуствовало само 40 бискупа. На том сабору се потврдио Хиндасвинтов закон о издајству. Такође су се осудила сва свештена лица која би учествовала у заверама или ишла у иностранство да траже помоћ за свргавање легитимног краља. Одређене су такође и казне — сваком свештеном лицу које би учествовало у издаји одмах би се одузео ранг и био би сведен на вечног покајника и могао би да буде причешћен само пред смрт. Ниједан свештеник не би смео да причести такве преступнике, чак и ако би то наредио сам краљ. Сваки свештеник који би таквог кривца причестио, био би кажњен истом казном као и онај кога је причестио. Материјална добра и имање преступника би постали део царске ризнице. Уколико би у неком моменту неки краљ желео да врати конфискована добра преступнику, не би смео да врати више од двадесетине онога што је било конфисковано и то не исте поседе који су били одузети. Такође би преступника чекала казна изопштења из хришћанске цркве.
Законодавац
Хиндасвинт је такође започео амбициозну темељну ревизију Леовигилдовог законика (лат. Liber Iudiciorum) коју је на крају завршио његов син, Рекесвинт, укључивши чак 99 Хиндасвинтових нових закона, као и других Леовигилдових који су претрпели Хиндасвинтову ревизију. Такође постоје индиције да је идеја о укидању Алариховог бревијарa и подвођењу свих поданика, како Визигота тако и Хиспаноримљана под један те исти законoдавни режим била у ствари Хиндасвинтова, а не Рекесвинтова.
Хиндасвинт је такође донео низ закона којима је хтео да заштити права сиромашних на судовима. Оштро је кажњавао судије које би намерно одлагале процес због пријатељства са једним од заинтересованих странака. Такође им је наредио да не узимају у обзир материјално стање и положај учесника у судским процесима. Такође је донео низ закона о судским трошковима што је пре њега учинио само Теудис.
Однос према цркви
Хиндасвинт се и у односу на цркву показао веом строгим владарем који није трпео приговоре. Задржао је за себе право именовања бискупа и са његовим избором црква је морала да се сложи. Браулије из Сарагосе му је 646. године написао писмо у ком га је молио да не премешта његовог архиђакона Евгенија у Толедо кога је Хиндасвинт именовао новим бискупом престонице након смрти Евгенија I. Браулије је био већ слеп и без помоћи свог архиђакона није могао да врши своје дужности, међутим, краљ му је љубазно одговорио да то није могуће и да Евгеније мора ићи тамо где је именован.
Његов однос према цркви се може видети и у законима које је донео у погледу непоштовања суда. Ако би обичан човек изразио своје непоштовање суда тиме што се не би појавио на суђењу, морао би да плати 5 суелда тужитељу због непотребног одлагања процеса и 5 суелда судији због непоштовања суда, а ако не би имао да плати, био би избичеван. Међутим, за исти преступ бискуп би морао да плати 20 суелда судији и 30 суелда тужитељу, а нижи свештенички рангови би морали да плате исто што и обични људи, а ако не би могли да плате, бискупи би морали да преузму на себе одговорност плаћања казне.
Такође је укинуо неповредиво право цркава да пружају уточиште бегунцима од закона. Ако би неко ко је био оптужен за убиство или врачање потражио уточиште у цркви, гонилац би морао да обећа свештенику да неће убити бегунца, а свештеник би онда морао да преда бегунца који би потом био ослепљен.
Што се тиче односа према Јеврејима, Хиндасвинт није показао никакву вољу за њиховим прогоном. Такође није донео никакве нове антијеврејске законе и не знамо какав је однос имао према законима које су донели краљеви пре њега. Додуше, оштро је кажњавао хришћане који би практиковали јеврејске обичаје, нарочито обрезивање, за шта је казна била смрт.
Проглашење Рекесвинта за наследника
Године 648. Браулије из Сарагосе и Евтропије, бискуп непознате бискупије, заједно са својим свештеницима, ђаконима и верницима, заједно са извесним Селсом који је највероватније био дукс провинције Тараконенсе, написали су писмо Хиндасвинту у коме су га замолили да прогласи свог сина Рекесвинта за свог наследника, чиме су директно ишли против 75. канона Четвртог општег сабора у Толеду којим се одређује наследна природа визиготске монархије. Своју молбу су образложили тиме што су сматрали да је млади Рекесвинт способан да одмени оца у одбрани земље од напада непријатеља. Писмо не помиње ни у једном моменту Рекесвинта као неког ко би могао да учествује у владавини, већ само као неког ко би могао да одмени краља у војним задацима. У писму се не наводи тачно ко би могао бити тај непријатељ, али се претпоставља да су то били Баски. Било како било, Хиндасвинт је удовољио жељи клера и 20. јануара 649. године прогласио свог сина својим савладаром. Рекесвинт је од тог момента преузео бригу о војним питањима, а оцу је оставио да води рачуна о политичким питањима.
Оцена Хиндасвинтове владавине
Сурова Хиндасвинтова политика је ипак донела мир и просперитет визиготској држави. Корупција је сведена на минимум, није више било устанака против краља, донети су нови закони и изједначено је становништво пред законом. Хиндасвинт није посветио велику пажњу прогонима Јевреја, али је зато немилосрдно прогонио вештичарење и врачање. Зауздао је вечито бунтовно племство, заштитио права сиромашних у судским процесима, а нарочиту пажњу је посветио условима живота робова. Оцене Хиндасвитове личности у делима свештених лица Хиндасвинтових савременика говоре довољно да није био омиљен ни међу клером ни међу племством. Евгеније II, бискуп из Толеда, окарактерисао га је као пријатеља неваљалстава, одговорног за злочине, безбожника, неморалног, одвратног и злог, који не даје ништа добро, и вреднује само зло.
Умро је 30. септембра 653. године.
Претходник: | Визиготски краљ | Наследник: |
Тулга | (642—653) | Рекесвинт |
Литература
- Cebrián, J.A. La aventura de los godos. La Esfera, Madrid, 2006 (ISBN: 84-9734-559-2)
- E. A. Thompson. Los godos en España. Alianza Editorial, Madrid, 2007 (ISBN: 978-84-206-6169-8)
Визиготски краљеви |
Рани краљеви | Аларих I ~ Атаулф ~ Сигерих |
Аријанохришћански тулуски краљеви | Валија ~ Теодорих I ~ Торисмунд ~ Теодорих II ~ Еурих ~ Аларих II |
Аријанохришћански хиспански краљеви | Гесалеих ~ Амаларих ~ Теудис ~ Теудигисил ~ Агила I ~ Атанагилд ~ Лијува I ~ Леовигилд |
Никејскохришћански хиспански краљеви | Рекаред I ~ Лијува II ~ Витерих ~ Гундемар ~ Сисебут ~ Рекаред II ~ Свинтила ~ Сисенанд ~ Хинтила ~ Тулга ~ Хиндасвинт ~ Рекесвинт ~ Вамба ~ Ервиг ~ Егика ~ Витица ~ Родерих |