Химена Дијаз де Вивар (Овиједо, 1045 — Кардења 1104. или 1113) је била супруга Родрига Дијаза, кастиљанског ратника и јунака првог епског спева на кастиљанском (шпанском) језику који је настао око 1140. године. Химена је полулегендарна личност, и припада више шпанској књижевности него историји, у којој је оличење хришћанске одане супруге, која верно прати свог мужа и у добру и у злу. Након Родригове смрти 1099. године, постала је владарка града Валенсије, коју је убрзо морала да напусти и да преда Алморавидима. Умрла је 1104. или 1113. године у Кардењи.
Историјски извори и Химени су књижевна дела попут Песме о Сиду (El Cantar de Mio Cid) или Романсеро о Сиду (Romancero del Cid), Gesta de Roderici Capmpidocti, или хронике као што су Primera Crónica General или Estoria de España и Crónica de 1344 или Segunda Crónica General.
Порекло
Химена била кћерка Дијега Родригеза, грофа Овиједа, и доње Кристине, унуке леонског краља Алфонса V (999—1028). Била је рођака Алфонса VI, леонског краља који је наследио свог брата Санча II на кастиљанском престолу након што је овај погинуо под чудним околностима при опсади Заморе 1072. године. Родриго Дијаз, верни Санчов поданик, сумњичио је Алфонса за Санчову смрт, и Алфонсо је тај проблем покушао да реши тако што је Родригу, кастиљанском племићу скромног порекла, дао за жену Химену, припадницу високог леонског племства и своју рођаку.
Удаја
Химена је за оно доба, била већ поприлично стара за удају — имала је скоро 30 година и живела је у замку својих родитеља у Овиједу. По пореклу, била је далеко племенитијег рода од Родрига, међутим, крајем 11. века постало је уобичајено да се жене вишег ранга удају за прворођене синове припадника нижег друштвеног слоја.
Сачуван је документ о вереничком поклону (carta de arras) који је Родриго дао Химени 19. јула 1074. године, на дан венчања. Овим документом је вереник куповао тело или невиност веренице (compratio corporis o donatio proter nuptias). Родриго је следио законе и обичаје Леона, а не Кастиље, јер је Химени овим документом предао половину свих својих покретних и непокретних добара. У Кастиљи обичај је био да вереник даје вереници трећину свог наслеђа. Химена је добила три цела села у Кастиљи и 34 дела других села у Бургосу, Кастрохеризу и Лерми. Венчање је обављено у Бургосу, у присуству краља Алфонса VI. Венчани поклон су гарантовала два грофа, Родригова супарника, Педро Ансурез, Родригов супарник у Леону, и Гарсија Ордоњез, супарник у Кастиљи. Ова двојица великаша потписала су свечану предају добара којем је присуствовао цео двор.
Брак
Химена је прешла из Овиједа у Вивар, где је живела усамљеничким животом. Муж ју је посећивао врло ретко, јер је често био у борбама с Маварима. Са готово 30 година, 28. јула 1075. године, родила је свог првог сина, Дијега. Две године касније, родила се Кристина, и око 1080. Марија. Кристина и Марија се у Поеми о Сиду појављују као доња Елвира и доња Сол. Дијего је, према хроникама, погинуо 1097. године код Консуегре борећи се уз кастиљанског краља, док се Марија 1098. године удала за Рајмунда III, грофа од Барселоне, а Кристина се удала за Рамира од Наваре, принца Монзона. Из овог брака родио се Гарсија Рамирез, рестауратор краљевине Наваре. Хронике наводе да су Родриго и Химена имали још једну кћерку, Бланку, која се удала за Санча III од Кастиље.
Родриго Дијаз је први пут био протеран 1081. године и тада је напустио Кастиљу сам, остављајући Химену и кћерке (Дијего се не помиње у Песми о Сиду) у манастиру Сан Педро де Кардења, где су остали све док Сид није заузео Валенсију. О овом периоду Химениног живота нема података. Родриго је у међувремену ратовао за различите господаре — како муслимане тако и хришћане.
Након кратког помирења, Алфонсо је опет протерао Родрига, 1089. године, због издаје. Наредио је да се конфискују сва његова добра, али је дозволио Химени и деци да се врате у манастир у Кардењи. Састаће се поново са својим мужем након потпуног освајања Валенсије 1094. године. Подаци о поновном сусрету Химене с њеним мужем могу се наћи у Песми о Сиду. Након освајања Валенсије, Сид је посветио град Алфонсу VI, и затражио од краља да дозволи Химени и деци да напусте манастир у Кардењи и да му се придруже у Валенсији. Краљ је пристао и Химена и кћерке су за пет дана стигле од Кардење до Мединаселија у пратњи краљевског посланика. Алвар Фањез, који се у хроникама помиње као Родригов рођак, дао је опату у Кардењи 500 марака, а других 500 је потрошио како би купио одећу за Химену и њене кћерке у Бургосу. Од Мединаселија до Валенсије, Химена је путовала у пратњи Перда Вермудеза, Сидовог нећака, Муња Густиоза, Химениног зета, Мартина Антолинеза и 100 ратника, који су такође затражили подршку на путу до Валенсије од Бен Галбона, господара Молине.
Удовица
Родриго Дијаз, Ел Сид, умро је 19. јуна 1099. године. Химена је још неко време владала Валенсијом, али је 1102. године била приморана да је напусти под притиском Алморавида. Вратила се у Кардењу и са собом понела посмртне остатке свог мужа, које је сахранила у манастиру Сан Педро де Кардења. Ту је остала све до своје смрти, коју неки историчари смештају у 1104, док други опет, у 1113. годину.
Литература
- Cándida Martínez et al. Mujeres en la Historia de España. Jimena Díaz de Vivar. Planeta, Barcelona, 2000, стр. 133-137 (ISBN: 84-08-03541-X)