| Вандалски краљеви |
| Годигисел ~ Гундерих ~ Гејсерих ~ Хунерих ~ Гунтамунд ~ Трасамунд ~ Хилдерих ~ Гелимер |
Хилдерих (лат: Hildericus или Hilderix, рођен око 456 — убијен почетком септембра 533) био је претпоследњи краљ Вандала и Алана (523—530) и владар северноафричке Вандалске краљевине.
Хилдерих је рођен око 456. године у браку Хунериха, сина вандалског краља Гејсериха, и Евдокије, ћерке западноримског цара Валентинијана III. По Гејсериховом закону, престо је у Вандалском краљевству наслеђиво најстарији члан владарске породице, па је, када је Трасамунд умро 6. маја 523. године, Хилдерих, који је већ био у поодмаклим годинама (имао је око 65) је постао нови краљ.
Као присталица аријанства Трасамунд је пред крај живота, након залечења Акакијеве шизме, првог великог црквеног раскола између Рима и Цариграда, постао подозрив према својим романским и правоверним поданицима. На самрти је заклео Хилдериха да не дозволи да се православном свештенству врате пређашње привилегије и црквена имовина. Међутим, Хилдерих се недуго по ступању на престо показао као најроманизованији међу вандалским краљевима. Као унук римског цара одбацио је аријанство и прихватио правоверно хришћанство и показао се као пријатељ православног свештенства. Хилдерих је дозволио правовернима да изаберу новог епископа Картагине и након тога наводно су многи Вандали прихватили правоверно хришћанство. Врхунац његове романофилске политике било је ковање новца са ликом византијског цара Јустина I. У симболичном погледу овај потез је означио прихватање врховне власти византијског цара.
 |
| Новчић краља Хилдериха, искован у Картагини |
Хилдерихова политика изазвала је незадовољство на двору. Прво се побунила удовица бившег владара Амалафрида, сестра остроготског краља Италије, Теодориха. Хилдерих је прво погубио њену готску пратњу и након тога краљица је побегла из Картагине и склонила се међу берберска племена. Ипак, Хилдерихови људи су је недуго затим заробили и Амалафрида је умрла у тамници. Њен брат Теодорих је одмах посумњао на убиство и почео је да опрема флоту која би казнила вандалског краља, али је и сам умро током припрема 526. године.
Због својих година Хилдерих није био у стању да лично предводи војску у борбама против одметнутих берберских племена која су још од краја 5. века одбацила вандалску власт у залеђу афричке обале. Хилдерих је против Бербера послао једног од својих нећака, Хоамера, али је овај војни поход доживео крах. Краљ је тада ангажовао свог синовца и престолонаследника Гелимера да покрене нови поход на Мавре. Гелимер је био успешан и затим је своју новостечену популарност искористио да уз подршку аријанског племства свргне Хилдериха 19. маја 530. године.
Након што су Хилдерих, Хоамер и њихове присталице утамничени, византијски цар Јустинијан I је затражио њихово ослобађање. Уствари, Јустинијан је желео да обнови римску власт у западном Медитерану и тражио је прилику да се умеша у унутрашње трзавице међу Вандалима. Захваљујући уклањању Амалафриде, Остроготи су спремно дозволили византијском војсковођи Велизару да употреби Сицилију као базу за свој поход Вандале. Када се почетком септембра 533. године Велизар са 16.000 ратника искрцао на обали данашњег Туниса, Гелимер је неразборито погубио Хилдериха. Велизар је тад затражио обнову римске власти у Африци и крајем марта 534. освајање Вандалске краљевине је завршено.
Победоносни војсковођа је у Константинопољ одвео Гелимера и групу угледних вандалских заробљеника међу којима су била и Хилдерихова деца и унуци. Прокопије из Цезареје бележи да су Јустинијан и Теодора богато обдарили Хилдерихове потомке. Прокопије је Хилдериха описао као благог и предусетљивог, али и нератоборног владара.
| Претходник: | Вандалски краљ | Наследник: |
| Трасамунд | (523—530) | Гелимер |
Литература
- The Prosopography of the Later Roman Empire II: A.D. 395-527, ed. J.R. Martindale, Cambridge 1980, стр. 564—565.