Херман Вендел (немачки Hermann Wendel) је био немачки публициста, новинар, историчар и политичар социјалдемократске оријентације. Рођен је у Мецу 8. марта 1884. године, а умро је у Паризу 3. октобра 1936. године.
Биографија
Гимназију је похађао у родном месту, а затим је студирао историју и филозофију на Универзитету у Минхену. Вендела је још током студија привукао раднички покрет па се рано ангажовао у различитим социјалистичким листовима и часописима као уредник и сарадник. Већ са 27 година Вендел је као представник Социјалдемократске странке ушао у рајхстаг. Он је био најмлађи члан ове скупштине у сазиву од 1912. до 1918. године. Од 1910. до 1918. био је члан скупштине Франкфурта на Мајни. Политику напушта по завршетку Првог светског рата да би се у потпуности посветио списатељском раду. Пред истражном комисијом Рахјстага о узроцима Првог светког рата изнео је своје стручно мишљење 11. и 12. маја 1923. године. Пошто је био социјалдемократски и франкофилски расположен Вендел је морао да напусти Немачку по Хитлеровом ступању на власт 1933. године.
Списатељски рад
Још у младости Вендел је показао интересовање за различита питања у вези са југословенским народима, посебно за југословенски покрет и политичке проблеме југоисточне Европе. Бројне написе о овој тематици он је засновао на свом широком образовању и честим путовањима по различитим јужнословенским областима. Написао је неколико обимних студија из историје немачке књижевности и о Француској револуцији али се највећи део његовог списатељског рада односи на историју, књижевност и политичка питања у вези са јужнословенским народима. Из овог комплекса тема посебно га је привлачило питање уједињења Јужних Словена. У немачким јавним круговима Вендел је важио као најбоље обавештена личност о јужнословенским питањима, а уопште је сматран за водећег познаваоца новије историје Јужних Словена међу несловенским историчарима. О Словенима је објавио низ путописа, расправа, темељних синтеза као и есеје о појединим културним радницима, књижевницима, политичарима и научницима. Захваљујући његовом раду немачка јавност се могла темељно обавестити о југословенској идеји. Као писац историјских и публицистичких дела Вендел је био склон литерарном стилу и писао је са новинарском јасноћом али је такође настојао да постигне висок степен научне објективности и да користи што је могуће шири спектар извора. Иако је апологетски настројен према Југословенима и југословенском покрету Вендел је успевао да задржи високу дозу објективности и критичности. Он је написао прву синтезу о стварању Југославије која је била написана на основу све тада доступне литературе, а на основу грађе пруске, аустријсе и српске провенијенције написао је обимну историјску студију о Бизмарку и Србији 1866. године. Ова студија израђена је на основу необјављене грађе па је због тога представљала и значајан прилог историографији о Србији у 19. веку. Вендел је био активан сарадник у више југословенских новина и часописа (Политика, Време, Летопис Матице српске, Српски књижевни гласник и други). У њима је углавном објављивао приказе књига, полемичке чланке и одломке својих књига објављених на немачком језику.
Вендел је био почасни члан Матице српске, а 1929. Универзитет у Београду му је за његов научни рад о Јужним Словенима доделио почасни докторат. Поводом Венделове смрти у југословенској периодици објављено је више написа о њему, а неке од њих написали су и истакнути историчари попу Станоја Станојевића, Владимира Ћоровића и Пера Слијепчевића. Библиографију његових радова објавио је Ж. П. Јовановић у Српском књижевном гласнику 4 за 1936. годину, стр. 314.
Важнији радови
- August Bebel. Ein Lebensbild für deutsche Arbeiter. Vorwärts, Berlin 1913.
- Aus dem südslawischen Risorgimento, Gotha 1921.
- Aus und über Südslawien, Berlin 1920.
- Bismarck und Serbien im Jahre 1866. Auf Grund der Akten des Auswärtigen Amts zu Berlin, des Haus- Hof- und Staatsarchivs zu Wien und des Serbischen Staatsarchivs zu Belgrad. Otto Stollberg, Verl. für Politik und Wirtschaft, Berlin 1927.
- Das Attentat von Sarajevo. Eine historisch-kritische Untersuchung von Hermann Wendel, 1925.
- Die Habsburger und die Südslawenfrage, Kohn, Belgrad und Leipzig 1924.
- Die preußische Polenpolitik in ihren Ursachen und Wirkungen, Berlin 1906.
- Elsaß-Lothringen und die Sozialdemokratie, Berlin 1916.
- Frankfurt a. M. von der großen Revolution bis zur Revolution von oben (1789–1866), Frankfurt am Main 1910.
- Weltkrieg und Sozialdemokratie, Dresden 1915.
- Kreuz und quer durch den slawischen Süden; von Marburg bis Monastir, von Belgrad bis Buccari, Frankfurt am Main 1922.
- Der Kampf der Südslawen um Freiheit und Einheit, Frankfurt am Main 1925. (Борба југословена за слободу и јединство, Београд 1925).
- Гете и југословенски свет, Београд 1932.
Литература
- Вендел, Херман (Ђ. Бубало, стр. 301—302), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.