Громовник је у старој српској књижевности био зборник текстова у којима су се налазила гатања према грмљавини или земљотресима. Гатања су распоређивана према зодијачким знацима и месецима који се у неким громовницима симболично повезују са географским областима и местима. Превођени су са грчког, а најстарији словенски громовник налази се у Зборнику попа Драгоља из краја 13. века и ту се ауторство приписује византијском цару Ираклију (610—641). Громовници су били сачувани и у рукопису Народне библиотеке у Београду број 273 из 16. века (према изучавањима Стојана Новаковића) као и у рукопису број 184.
Громовник краткога типа има распоред по месецима (Месеца априла. Аште вазгрмит, обилије житу и вину будет. Аште ли трус будет, о војске великије рат назнаменујет). У развијенијим облицима громовника наводе се предвиђања према положају Месеца током једног месеца или према зодијачким знацима (Ован. Аште ва число овну погрмит, то ва сему нарочиту тленије и от плти чловечаских острови васи исплнет се и скимени сити будут от њих. Аште трус будет, то и пагуба васему миру). Повезивање зодијачких знакова са појединим географским појмовима и областима карактеристично је за неке словенске громовнике (Рибу сут образи. Овај јест Рим. Близанци сут Трново. Рак јест Рухчук. Лав јест Дунав. Дева јест Романија. Скорпија јест анадол. Стрелац јест Солун. Козирог јест Србија. Јунац јест Влахија. водолија јест море).
Литература
- Ђ. Трифуновић, Громовник, Азбучник српских средњовековних књижевних појмова, Београд 1990, стр. 146—147.