Григорије Цамблак (1365, Трново — 1419. Кијев) је био средњовековни свештеник и писац. Био је члан угледне бугарске породице византијског порекла. Образовао се у Трнову, на Светој гори и у Константинопољу. Између 1402. и 1403. године служио је у Молдавији, да би потом био послат у Србију где је био игуман манастира Дечани до 1406. године, кад га је московски метрополит Кипријан позвао у Москву, међутим, пошто је добио вест да је патријарх умро, вратио се. Године 1409. отишао је у Кијев где је на инсистирање литванског кнеза био изабран за митрополита овог града, међутим, Москва и Цариград су га екскомуницирали. Годину дана пред смрт, 1418, присуствовао је Сабору у Констанци где је одржао говор у корист црквеног уједињења са папом на челу.
Дела
Цамблак је написао велики број хагиографија и литургија на старословенском језику од којих многа још нису штампана. Његова најпознатија дела су Житије Стефана Дечанског, Служба Стефану Дечанском и Опис преноса моштију свете Петке из Бугарске у Србију, која уједно представља и значајан извор историјских података о османском освајању Бугарске. Као писац, одликује га леп и упечатљив стил, као и интерес за детаљну обраду ликова. Његово књижевно дело припада како српској, тако и бугарској и руској књижевности.
Литература
- The Oxford Dictionary of Byzantium, I-III, ed. A.P. Kazdhan, New York-Oxford 1991, стр. 368.