Гргур Јакшић (21. фебруар 1871, Чачак – 18. фебруар 1955, Београд) је био српски историчар и дипломата. Бавио се изучавањем српске историје 19. века.
Школовао се у Ваљеву и Београду. Завршио је Филозофски факултет у Београду 1892. године. Био је професор гимназије у Чачку. Након тога одлази у Француску, где се посветио изучавању модерне историје. Докторску дисертацију L'Europe et la Résurrection de la Serbie 1804—1834. одбранио је на париској Сорбони 1907. године. Радио је у дипломатској служби. Као члан српске делегације учествовао је на Мировној конференцији у Паризу након Првог светског рата а потом је био генерални конзул у Пиреју (Грчка). Предавао је дипломатску историју на Правном факултету у Београду. Ванредни професор постао је 1921. године а редовни 1924. године. Пензионисан је 1937. године.
Јакшић је доста писао на француском језику. Године 1906. у Паризу је објављена његова књига La russie et la Porte ottomane de 1806—1827. Књигу L'Europe et la Serbie 1804—1834. наградила је Француска академија као прво српско научно дело. Током свог боравка у Паризу објављивао је велики број чланака о српском питању у готово свим ондашњим новинама и часописима. Докторска дисертација Европа и васкрс Србије (1804—1834) објављена је у Београду 1933. године. Пошто је дело у великој мери засновано на књизи Милош Обреновић Михаила Гавриловића између двојице историчара настала је жустра полемика. Јакшић се претежно бавио спољном политиком српске државе у 19. веку о чему је објавио већи број радова. Написао је посебне студије о Акерманској конвенцији и Тајним конвенцијама између Краљевине Србије и Аустро-Угарске (1881, 1889). Бавио се и објављивањем архивске грађе (Преписка Илије Гарашанина I, 1839—1848 (Београд, 1950); Писма Филипа Христића Јовану Ристићу (1868—1880), Београд, 1953; Француски документи о Првом и Другом устанку (1804—1830), Београд 1957, заједно са В. Ј. Вучковићем).
Већи број његових студија објављен је у књизи Из новије српске историје. Абдикација краља Милана и друге расправе која је објављена 1953. у Београду. Значајна је и његова књига Босна и Херцеговина на Берлинском конгресу (1955). На основу грађе коју је прикупио Јакшић Војислав Ј. Вучковић је написао књигу Спољна политика Србије за владе кнеза Михаила (Први балкански савез). Књига је објављена у Београду и представља значајан прилог српској дипломатској историји 19. века. Библиографију његових радова објавио је Ж. П. Јовановић у Историјском годишњаку 3—4 (1955) 229—236.
Литература
- Јакшић, Гргур (Р. Љушић, стр 402), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
- В. Вучковић, Др Гргур Јакшић, Југословенска ревија за међународно право 3 (1955) 416—417.