Грга Новак (2. април 1888, Хвар—7. септембар 1978, Загреб, СФРЈ) је био хрватски археолог и историчар.
Новак се школовао на Хвару, у Сплиту и Травнику. На универзитетима у Загребу, Прагу и Бечу студирао је историју, географију и археологију. Потом се специјализовао у Минхену, Берлину и Јени. Докторирао је 1911. године у Загребу са дисертацијом Словени и Венеција. Његов докторат је нострификован у Прагу 1913. године. Свој научни рад отпочео је у Археолошком музеју у Сплиту. Почев од 1920. године вршио је дужност доцента Oпште историје средњег века на Филозофском факултету у Скопљу а 1924. године је изабран за редовног професора Опште историје на Свеучилишту у Загребу. Ректор свеучилишта је био 1947. године. На месту председника Југословенске академије знаности и умјетности био је од 1959. до 1978. године. Члан Српске академије наука и уметности постао је 1961. године.
Највећи део Новакових истраживања односи се на праисторију и историју старог века али је његов обиман научни опус хронолошки допирао и до 1918. године. Највише је писао о историји Далмације. У археолошкој науци је отворио истраживање праисторијских пећина на далматинским острвима. Његов најзначајнији допринос тој области науке је монографија Претхисторијски Хвар (Грапчева шпиља) (1955). Такође је истраживао старогрчке насеобине на источној јадранској обали. Објавио је двотомну књигу Прошлост Далмације (1944) и четворотомну Повијест Сплита (1978) као и књиге Далмација на раскршћу 1848. године (1948) и У земљи фараона (1946).
Новак је својим радовима утицао и на развој српске историографије. За српску историју од посебног значаја су његови радови: Аустријско-европски дипломатски спор због београдске тврђаве (1858—1859) (1924), Борба власника великих мрежа са власницима малих мрежа на Вису од 16. до подкрај 18. стољећа (1954), Хвар (1924), Јадранско море у сукобима и борбама кроз стољећа (1926). Босанскохерцеговачким устаницима 1875. године посветио је књигу Италија према стварању Југославије (1925). Истакнути српски археолог Милутин Гарашанин оценио је 1978. године да је са Новаком престала једна етапа историје југословенских историјских и хуманистичких наука. Библиографија његових радова објављена је у Аналима института ЈАЗУ 6—7 (1960).
Литература
- Новак, Грга (Милорад Екмечић, стр. 539), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.