Грегор Чремошник (24. фебруар 1890, Ползела — 12. новембар 1958, Љубљана) је био словеначки историчар.
Школовао се у гимназијама у Цељу и Марибору. У Грацу је студирао историју и славистику где је стекао докторат 1915. године. Исте године похађао је предавања из историје код Константина Јиречека у Бечу. Предавао је у гимназији у Трсту од 1915. до 1917. године. Од 1917. године радио је у Институту за проучавање балканских земаља у Сарајеву. Библиотекар и кустос Земаљског музеја у Сарајеву постао је 1919. године и на том месту је остао све до 1935. године. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1932. године. На Филозофском факултету у Скопљу предавао је као редован професор општу историју средњег века и помоћне историјске науке од 1935. до 1941. године. Након завршетка Другог светског рата предавао је историју јужнословенских народа на Филозофском факултету у Љубљани.
Чремошник је од почетка свог рада вршио обимна истраживања у Дубровачком архиву и на основу те грађе објавио је велики број радова из економске, друштвене и културне историје средњовековне Србије, Босне и Дубровника 13. и почетка 14. века. Користио се дубровачком архивском грађом и за истраживање српске нумизматике у чему је остварио вредне резултате. Прикупио је, обрадио и публиковао велики број докумената из дубровачке канцеларије и нотаријата, углавном оне настале до краја 13. века. Ову грађу објавио је у збиркама докумената: Канцеларијски и нотарски списи 1278—1301. (1932); Списи дубровачке канцеларије, том први, Записи нотара Томазина де Савере 1278—1282 (1951). Истраживао је и деловање дубровачке канццеларије. Чремошник је такође обрадио и публиковао нотарска акта Ластова. Своја истраживачка итересовања временом је све више усмеравао ка помоћним историјским наукама, посебно дипломатици. У пет студија обрадио је формалне аспекте ћирилских повеља насталих у средњовековној Босни и Захумљу: Босанске и хумске повеље средњег века, Годишњак земаљског музеја, 1948, 1949—1950, 1951, 1952, допуна 1955. Бавио се и појединим проблемима из ћирилске дипломатике, посебно српском дипломатском минускулом (Српска дипломатска минускула, Слово 13, Загреб 1963). Чремошник је планирао да напише широко замишљени синтетички преглед дипломатике и сигилографије али није стигао да оствари своју замисао. Из списа насталих током рада на овом делу постхумно је објављена књига Студије за средњовјековну дипломатику и сигилографију Јужних Славена (Грађа АНУБиХ, 1976). Увод ове књиге односи се уопште на дипломатику и сигилографију док се посебан део бави српским средњовековним печатима.
Литература
- Чремошник, Грегор (Десанка Ковачевић—Којић, стр. 713), Енциклопедија српске историографије, Београд. 1997.