Филипик Вардан
|
Новчић с ликом Филипика Вардана |
|
Датум рођења |
непознат |
Место рођења |
Пергам |
Датум смрти |
20. јануар 714. или 715. |
Династија |
нединастички владар |
|
Претходник |
Јустинијан II |
Период владавине |
(711—713) |
Наследник |
Анастасије II |
Филипик Вардан (Φιλιππικος) је био византијски цар од 711. до 713. године. На престо је дошао када је Јустинијан II Ринотмет по други пут збачен с престола .
Филипик је био рођен као Вардан у малоазијском граду Пергаму. Отац му је био аристократа патрикије Нићифор, а читава породица је највероватније била јерменског порекла. Цар Тиберије III Апсимар је 702. или 703. прогнао Вардана на острво Кефалонију у Јонском мору, али му је Јустинијан II Ринотмет по повратку на престо 705. дозволио повратак.
Долазак на престо
Крајем 710. или почетком 711. против Јустинијанове владе побунио се кримски град Херсон. Цар је послао флоту која не само да није сузбила побуну, већ се придружила пообуњеницима који су уживали и подршку хазарског кагана. За противцара је извикан управо Вардан који је добио ново, владарско име Филипик. Флота је затим отпловила назад у престоницу Константинопољ и Јустинијан II и његова породица су побијени чиме је угашена Ираклијева династија. Филипик Вардан је тако постао нови цар.
Владавина
Најзначајнији потез његове владавине био је покушај повратка монотелитском учењу који је још Шести васељенски сабор осудио као јерес. Филипик је прво сменио цариградског патријарха Кира (705—711) и именовао на његово место Јована IV (711—715). Цар је потом сазвао синод којем је осудио одлуке Шестог васељенског сабора и рехабилитовао једног од утемељивача монотелитизма, патријарха Сергија I. Разни натписи и представе Шестог васељенског сабора уклоњени су из царске палате и из читаве престонице. Оваква политика је изазвала сукоб са римским папством које се појавило као бранитељ никејско-цариградског символа вере, насупрот Филипиковом монотелитизму. Папа је затим одбио да прихвати Филипика за легитимног владара тако да се његово име не појављује ни на новцу који је кован у Риму ни на папским исправама.
Међутим, Филипикову владу нису окончала верска превирања већ војна слабост коју је царство показивало на оба фронта. На истоку, муслимански Арапи су 712. заузели погранични град Амасеју, а 713. су опљачкали Антиохију у Писидији. На западу, војни порази су деловали још убедљивије пошто је стари Јустинијанов савезник, бугарски кан Тервел почео, као вид одмазде за уклањање безносог цара, да пљачка Тракију. Бугари су пустошили и у околини Цариграда где су попалили имања имућних становника престонице. У недостатку правог отпора локалне царске војске, Филипик је у помоћ позвао војску из малоазијске теме Опсикион. Нова побуна војске из Опсикиона је 3. јуна 713. свргла и ослепела Филипика и на власт довела поглавара царске канцеларије Артемија који је владао као Анастасије II.
Филипикова политика заступања монотелитизма као званичног учења доживела је неуспех пошто је Анастасије одмах поништио његове мере. Након што је остао без круне, Филипик Вардан је поживео до 20. јануара 714. или 715. године. Сахрањен је у тзв. Далмацијев манастиру где су пре њега били затворени и Јустинијан II Ринотмет и Леонтије.
У византијској традицији 8. века остао је запамћен као цар који је подигао себи обојену статуу. Уколико је овај податак веродостојан, Филипик Вардан је био последњи византијски владар који је уопште имао званични царски портрет у виду статуе.
Литература
- Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1997 (више издања), 162-3.
- The Oxford Dictionary of Byzantium, I-III, ed. A.P. Kazdhan, New York-Oxford 1991, 1654.