Емил Борхграв (Émile de Borchgrave, 27. децембар 1837, Ган — 1. август 1917, Брисел) је био белгијски историчар, који је истраживао средњовековну историју Валонаца, а посебно односе између Белгије и Светог римског царства, али је неколико својих радова посветио и историји средњовековне Србије.
Борхграв је био племићког порекла (из баронске породице Де Борхграв) а након основног и средњег образовања студирао је историју. Смер својих истраживања постепено је преусмеравао са тема о средњовековној историји Белгије и Немачке ка темама из историје централне и југоисточне Европе. Његови први радови о историји југоисточне Европе били су резултат истраживања односа између Угарске и Трансилваније: Essai historique sur les colonies belges qui s’établirent en Hongrie et en Transylvanie pendant les XIe, XIIe, XIIIe siècles (1871). Био је дипломатски службеник Краљевине Белгије између осталог и у Београду, Цариграду и Бечу. Био је у пријатељским везама са српским историчарем Стојаном Новаковићем и његовом породицом. Србији је посветио студију La Serbie administrative, économique et commerciale (1883) као и своје најзначајније историографско дело L'empereur Étienne Douchan et la Péninsule balkanique au XIVme siècle (Bulletin de l’Académie royale Belgique, troisième, t. VIII, no 8, 1884). Студија написана у складу са методологијом критичке историографије о Стефану Душану била је заснована на делу Флоринског о српском владару које је објављено 1882. године и на византијске изворе. Била је преведена на српски језик под насловом Српски цар Стеван Душан и Балканско Полуострво у XIV веку од Емила де Борхграв члана кр. белгијске Академије али није изазвала знатнију пажњу у српској научној и културној јавности. са француског језика превео ју је Д. Јеврић, јеменски парох, а објављена је у Митровици у књизи малог обима (72 странице). Студију је парафразирао Стојан Бошковић а овај његов рад је објављен у Revue Internationale 3 за 1886. годину. Борхграв је био члан и вишегодишњи председник Белгијске краљевске академије, члан Српског ученог друштва а почев од 1892. и почасни члан Српске краљевске академије.
Литература
- Борхграв, Емил (Сима Ћирковић, стр. 292), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.