Едвард Артур Томпсон (енг. Edward Arthur Thompson 22. мај 1914, Вотерфорд, Ирска — 1994) је био угледни британски класичар, историчар и пионир у изучавању позне антике. Предавао је античку историју између 1939. и 1941. на Тринити Колеџу у Даблину, између 1941. и 1945, на Универзитету у Свонсију, између 1945. и 1948, на Краљевском универзитету у Лондону, а од 1948. до 1979. године био је професор античке историје на Универзитету у Нотингему.
Биографија
Едвард Артур Томпсон је рођен 1914. године у строгој презвитеријанској породици која је у то време живела у Вотерфорду у Ирској. Године 1922. породица се преселила у Даблин, где је Едвардов отац, који је радио за национално здравствено осигурање Елојд, добио премештење. Не зна се много о Едвардовом школовању. Научио је да чита са осам година и вероватно је завршио основну и средњу школу у Даблину. Студије историје је уписао на Тринити колеџу у Даблину. Дипломирао је 1936. године. Посебну заинтересованост за антику Томпсон је стекао на предавањима проф. Парка, аутора великог броја радова о старогрчким плаћеницима. Свој дипломски рад о Аркадској лиги Томпсон је радио под надзором проф. Парка. Школску 1937/8. годину Томпсон је провео у Берлину, где је био сведок нацистичке бруталности и милитантности. Ово искуство ће оставити дубоког трага на њега и сигурно је да је оно утицало на његово опште реалистичко виђење првих германских племена. Године 1940. отишао је у Лондон, а потом се вратио у Ирску, на Тринити колеџ.
Године 1941. Бен Фарингтон професор класичних језика на Универзитету у Свонсију тражио је од Тринитија да му пошаљу неког ко би предавао старогрчки, јер су сви његови професори били регрутовани, и Тринити колеџ је послао Томпсона. У Свонсију Томпсон се спријатељио са Фарингтоном који ће извршити велики утицај на њега. Томпсон, који је презирао нацизам, као и хришћанство своје презвитеријанске породице, био је привучен марксизмом чији је Фергусон био симпатизер и који је био веома раширен међу младим интелектуалцима тридесетих година двадесетог века. Томпсон се убрзо учланио у Комунистичку партију, и остао је њен члан све до совјетске инвазије на Мађарску 1956, када је одлучио да престане са било каквим политичким ангажовањем. Од марксистичких писаца, највећи печат на њега оставило је дело Фридриха Енглелса, Порекло породице, приватне својине и државе.
До 1951. године објавио је низ радова о различитим темама из области старогрчке историје, али су се тада његова интересовања окренула ка темама из позне антике и латинским писцима. Од тада ће се сви његови радови и интересовања концентрисати на позно Римско царство.
Након рата, 1945, почео је да предаје класичне језике на Краљевском универзитету у Лондону где је упознао Нормана Бејнса, тада већ добро познатог византолога. Иако су се њихови погледи на религију и политику веома разликовали, Томпсон и Бејнс су се веома лепо слагали и Бејнс је доста помогао Томпсону у његовом даљем академском развоју.
Године 1948. Томпсон је постао шеф катедре за класичну историју на универзитету у Нотингему. Универзитет у Нотингему је био нов, и Томпсон је био први професор класичне историје, тако да је све док није отишао у пензију 1979. године активно учествовао на развоју и проширењу катедре.
Такође је био ванредни професор на универзитетима у Висконсину и Мичигену. Године 1964. постао је члан Британске академије. Наследио је Х. М. Џонса на месту председавајућег комитета Британске академије који је надгледао израду Prosopography of the Later Roman Empire (Прозопографијa позног Римског царства).
Најзначајнија дела
Најзначајнија дела која је написао су:
- А History of Attila and the Huns (1948)
- The Early Germans (1965)
- The Visigots in the Time of Ulfila (1966; 2006)
- The Goths in Spain (1969)
- Romans and Barbarians (1982)
- Who was Saint Patrick? (1985)
Литература
- R. A. Markus. In Memoriam. Edward Arthur Thompson. Proceedings of the British Academy 2001; 111: 679-93