Двородржица

Двородржица је у средњовековној Србији био управник владаревог двора. Константин Јиречек сматра да ова титула одговара византијској титули палатофилакса. Јавља се у време распада Српско царства али не на двору цара Стефана Уроша већ на дворовима обласних господара.

Господар Канине и Валоне Александар уредио је свој двор по узору на двор Немањића па се окружио личностима са различитим дворским и војним титулама. Дворске послове на његовом двору обављали су двородржица Рајче и ставилац Ујђа. Званичник са титулом двородржице постојао је и на двору деспота Јована Угљеше али његово име није сачувано. Двородржице су на својим дворовима имали и Балшићи и Лазаревићи. Лазаревиће је служио двородржица Радивој који се у разрешници рачуна Марину Лебровићу бележи као један од милосника. У Поменику цркве Богородице Љевишке у Призрену који је састављен између 1436. и 1453. помиње се двородржица Новак. Претпоставља се да је двородржица Новак био у служби Вука Бранковића. Ђурђа Црнојевића, господара Зете, служио је двородржица Радосав Јунаковић.

Дужности двородржице нису у појединостима познате али се претпоставља да је он управљао свим пословима на двору и људима у непосредној дворској служби владара и обласних господара. Понекад је иступао као представник централне управе када је обављао дужност милосника. Радивоје, двородржица Лазареића, јавља се у улози милосника а Радосав Јунаковић, двородржица Ђурђа Црнојевића имао је функцију пристава. С обзиром да је у документима забележено да се двородржицама забрањује управљање манастирским имањима њихове надлежности нису биле везане само за најближу дворску околину.

Литература

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported