Двородржица је у средњовековној Србији био управник владаревог двора. Константин Јиречек сматра да ова титула одговара византијској титули палатофилакса. Јавља се у време распада Српско царства али не на двору цара Стефана Уроша већ на дворовима обласних господара.
Господар Канине и Валоне Александар уредио је свој двор по узору на двор Немањића па се окружио личностима са различитим дворским и војним титулама. Дворске послове на његовом двору обављали су двородржица Рајче и ставилац Ујђа. Званичник са титулом двородржице постојао је и на двору деспота Јована Угљеше али његово име није сачувано. Двородржице су на својим дворовима имали и Балшићи и Лазаревићи. Лазаревиће је служио двородржица Радивој који се у разрешници рачуна Марину Лебровићу бележи као један од милосника. У Поменику цркве Богородице Љевишке у Призрену који је састављен између 1436. и 1453. помиње се двородржица Новак. Претпоставља се да је двородржица Новак био у служби Вука Бранковића. Ђурђа Црнојевића, господара Зете, служио је двородржица Радосав Јунаковић.
Дужности двородржице нису у појединостима познате али се претпоставља да је он управљао свим пословима на двору и људима у непосредној дворској служби владара и обласних господара. Понекад је иступао као представник централне управе када је обављао дужност милосника. Радивоје, двородржица Лазареића, јавља се у улози милосника а Радосав Јунаковић, двородржица Ђурђа Црнојевића имао је функцију пристава. С обзиром да је у документима забележено да се двородржицама забрањује управљање манастирским имањима њихове надлежности нису биле везане само за најближу дворску околину.
Литература
- Двородржица (Р. Михаљчић, стр. 142—143), Лексикон српског средњег века, Београд 1999.