Дука је био византијски историчар који је живео у првој половини 15. века.
Рођен је око 1400. а умро је 1462. или касније. Не зна се тачно како се звао, као ни датум и место његовог рођења. Зна се да је његов деда, Михаило Дука, побегао 1345. године из Константинопоља у Ефес. Дука се први пут помиње 1421. године у Неа Фокеји где је служио као секретар ђеновљанског подесте, Ђованија Адорна. Касније је прешао у службу породице Гатилузио која је владала Лезбосом. У својству изасланика посетио је више пута Османско царство — био је у Дидимотици, Једренима, Филипопољу и Истамбулу. Говорио је италијански и турски и имао је приступа ђеновљанским и османским изворима.
Дукина Историја обухвата период између 1341. када је на власт дошао Јован V Палеолог, и нагло се завршава 1462. године, када је највероватније Дука и умро. Дука је био очевидац у многим догађајима које описује у својој књизи. Сматра се пристрасним, али веродостојним сведоком. Он је једини византијски историчар који бележи сељачку буну која је избила у Малој Азији и трајала између 1416. и 1418. године. За разлику од Критовула са Имброса који је имао углавном хвалио Мехмеда II Освајача, Дука га описује као неморалног и окрутног турског султана. Турска освајања Дука је видео као Божју казну за грехе Византинаца. Залагао се за сарадњу са Римом и сматрао је да је неопходно постићи некакав договор са Западом како би се царство очувало.
Литература
- The Oxford Dictionary of Byzantium. Vol. 1, Oxford University Press,1991, стр. 656-657