Драгана Лазаревић (умрла после 1395/6. године) била је једна од пет ћерки кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице. Удата је у бугарску царску породицу Шишмана око 1386, премда није извесно да ли је била удата за трновског цара Ивана Шишмана (1371—1393) или његовог сина Александра (убијен 1418. године).
Биографија
Драгана је била највероватније друга по старешинству међу ћеркама кнеза Лазара и кнегиње Милице. Име је добила по својој тетки Драгани, Лазаревој сестри која је била удата за челника Мусу, мајци браће Мусића, Стефана и Лазара.[1] Драганина удаја за једног од чланова бугарске царске породице уследила је око 1386. године у време када је њен отац покушавао да придобије околне владаре и великаше преко династичких бракова и тиме припреми своју кнежевину за одсудне борбе са Османлијама.[2]
Средњовековни извори нису сагласни око идентитета Драганиног младожење. Старији бугарски поменици спомињу да се удала за сина цара Ивана Шишмана, Ивана Александра, док млађи поменици, као и византијски историчар Лаоник Халкокондил, бележе да је Драгана била удата за самог цара. Из тог произилази да је Драгана била друга супруга цара Шишмана. Синодик цара Борила, један од најстаријих поменика, помиње само једну жену цара Ивана Шишмана, Марију, ћерку бољара Десислава. Познато је да је Иван Шишман имао много деце, али, уколико је имао два брака, није јасно из ког брака су била ова деца.[3]
Највероватније је да је Драганин муж ипак био Иван Александар, који је рођен око 1366. године, а Драганом се оженио око 1386. године. Важан аргумент у научној расправи о идентитету Драганиног мужа пружио је Ђорђе Сп. Радојичић који је истакао да се у документу датованом у 1395/6. годину (између 1. септембра 1395. и 1. септембра 1396. године) сабор монаха светогорског манастира св. Пантелејмона обавезао монахињи Јевгенији — како се кнегиња Милица звала по замонашењу 1393 — да ће издржавати њених пет ћерки у случају да нека од њих постане удовица. Другим речима, после 1. септембра 1395. свих пет удатих Миличиних ћерки (Мара, Драгана, Јелена, Теодора и Оливера) нису биле удовице. Уколико је документ прецизан, Драгана није могла бити супруга трновског цара Ивана Шишмана зато што је овај погубљен 3. јуна 1395. године по наређењу османског султана Бајазита I, јер да јесте, онда би се у документу манастира Пантелејмона Драгана третирала као удовица. Бајазит је, наиме, после изгубљене битке на Ровинама у Влашкој 1395, по повратку кроз Бугарску погубио Ивана Шишмана, а његовог сина Ивана Александра је одвео у заробљеништво. Иван Александар је у турском заробљеништву прешао у ислам, добио име Искендер и султан га је поставио за намесника Самсуна на малоазијској обали Црног мора. Александар (Искендер) је преживео грађански рат у Османском царству (1402—1413) и касније је постављен за намесника Смирне где је убијен 1418. у покушају да угуши устанак једне муслиманске секте. Драганина судбина после 1395/6. године није позната.[5]
У историјској науци су мишљења о томе да ли је Драгана била удата за Ивана Шишмана[6][7] или његовог сина Александра[8][9] још увек су подељена.
Литература
- А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске династије, Нови Сад-Београд 2001.
- Р. Михаљчић, Лазар Хребељановић, Историја, култ, предање, Београд 2001.
- М. А. Пурковић, Кћери кнеза Лазара, Мелбурн 1957.
- Д. Спасић, А. Палавестра, Д. Мрђеновић, Родословне таблице и грбови српских династија и властеле, Београд 1991.
- J. V. A. Fine, The Late Medieval Balkans, A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest, Ann Arbor, The University of Michigan Press, 1987.
- Сајт Foundation for Medieval Genealogy: Bulgaria (линк)
- Сајт Foundation for Medieval Genealogy: Serbia (линк)