Ђуро Тошић

Ђуро Тошић (рођен 1. октобра 1946. у Жљебовима општина Соколац, Босна и Херцеговина) је српски историчар који се углавном бави историјом српског народа у средњем веку и историјом средњовековне Босне.

Школовао се у Сокоцу, а историју је студирао на Филозофском факултету у Сарајеву где је дипломирао 1970. године. Већ наредне 1971. године постао је асистент на Катедри за историју Филозофског факултета у Сарајеву за предмет Историја народа Југославије у средњем веку. Од 1973. до 1976. године био је на постдипломским студијама које је окончао магистарском дисертацијом Босанска држава за владавине краља Дабише коју је одбранио на Филозофском факултету у Београду. Докторску дисертацију Трг Дријева у средњем вијеку одбранио је на Филозофском факултету у Београду 1982. године. На Филозофском факултету у Сарајеву предавао је све до 1992. године, где је 1982. постао доцент, а 1987. ванредни професор. Поред историје народа Југославије у средњем веку предавао је и помоћне историјске науке. Боравио је на специјалистичким студијама на Државном универзитету у Риму као стипендиста италијанске владе. Уређивао је Годишњак Друштва историчара Босне и Херцеговине, а једно време био је председник Савеза друштава историчара Босне и Херцеговине. Након избијања рата на просторима Босне и Херцеговине избегао је из Сарајева у пролеће 1992. да би од 1. септембра исте године био запослен као виши научни саветник на Историјском институту САНУ.

Његова истраживачка интересовања углавном привлаче поједина места средњовековне Босне (трг Дријева и Брштаник), затим требињска област којој је посветио већи број радова који се баве различитим топографским и историјско-географским питањима, привредни развој средњовековне Босне, поједине дубровачке породице које су имале активну делатност у залеђу (Примовићи и Хранковићи, Трипе Бућа и дубровачки презбитер Ратко) и племством у средњовековној Босни. Његови прилози укључени су у Енциклопедију Југославије, Енциклопедију српске историографије, Лексикон српског средњег века и Енциклопедију православља. Предаје националну (српску) историју у раном средњем веку и помоћне историјске науке на Филозофском факултету у Бањалуци.

Важнији радови

  • Трг Дријева у средњем вијеку, 1987.
  • Требињска област у средњем вијеку, 1998.
  • Средњовјековна хумска жупа Дабар, 2005.
  • Брштатик у средњем вијеку, Годишњак ДИ БиХ 21—26 (1976) 37—50.
  • О дријевској царини, Прилози. Институт за историју Сарајево 15, 16 (1979) 189-196.
  • Доњи ток Неретве у средњем вијеку, с посебним освртом на трг Дријева, Херцеговина 2 (1982) 45-80.
  • Становништво средњовјековног трга Дријева, Прилози. Институт за историју Сарајево 18, 19 (1982) 75-104.
  • О понашању дубровачких цариника у руднику Дежевице, Годишњак Друштва историчара БиХ 34 (1983) 148-154.
  • Уређење средњовјековног трга Дријева, Годишњак Друштва историчара БиХ 34 (1983) 123-137.
  • Земљорадња у средњовјековној жупи Требиње, Годишњак Друштва историчара БиХ 40-41 (1989-1990) 311-316.
  • Косовска битка у историографији о средњовјековној Босни, Округли сто Косовска битка у историографији, Београд 1990, 101-107.
  • Средњовјековна жупа Требиње (историјско-географско-топографски осврт), Прилози. Историјски институт Сарајево 24, 25/26 (1990) 65-101.
  • Требињски крај у склопу немањићке Србије, Календар Просвјета за 1992. годину. - Сарајево, 1992, 110-127.
  • Двије повеље босанског краља Стјепана, Историјски часопис 39 (1992) 1994, 5-23.
  • Босна и Турци од Косовске до Ангорске битке, Зборник за историју БиХ 1 (1995) 85-97.
  • Двије босанске повеље из XV вијека, Историјски часопис 40-41 (1993-1994) 1995, 19-42.
  • Средњовјековни живот у требињској области : феудална средина на примјеру једне регије, Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времен : међународни научни скуп 13-15. децембар 1994. - Београд : Историјски институт САНУ ; Нови Сад : Православна реч, 1995, 77-85.
  • Босанска краљица Катарина (1425-1478), Зборник за историју БиХ 2 (1997) 93-112.
  • О влашкој скупини Вранеши у нахији Љубовиђа, Милешевски записи 2 (1996) 1997, 101-113.
  • Босански "лутајући витезови" Паштровићи, Историјски часопис 58 (2009) 147-172.
  • О пословним људима из средњовјековне Босне у Котору, Зборник за историју БиХ 5 (2008) 2009, 61-73.
  • Остоја Паштровић (трагом једног контроверзног дипломате), Истраживања 20 (2009) 265-275.

Литература

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported