Ђорђе Трифуновић

Ђорђе Трифуновић (13. април 1934, Београд) је српски историчар и историчар књижевности. Углавном се бав изучавањем старе српксе књижевности.

Основну школу и гимназију Ђорђе Трифуновић je похађао у Београду, а дипломирао је на групи за југословенску књижевност Филозофског факултета Универзитета у Београаду 1957. године. Након две године постдипломских студијa изабран је за асистента на Катедри за средњовековну књижевност на Филолошком факултету у Београду. На овом факултету прошао је кроз сва наставничка звања до редовног професора (1981). Докторирао је 1966. године са тезом Српски средњовековни списи о кнезу Лазару и Косовском боју. На Универзитету у Атини боравио је између 1967. и 1968. године усавршавајући се у областима византијске химнографије и грчког језика. Вршио је истраживања у бројним збиркама рукописа, како у Југославији тако и у иностранству.

Превасходно се бави српском средњовековном књижевношћу и њеним узајамним односом са византијском и другим словенским књижевностима. Такође се интересовао за словенску археографију, текстологију и њима сродним дисциплинама. Бавио се и историјом српске историографије пре свега разматрањем извора које су користили поједини стари српски историчари али и објављивањем ових дела: Житије светог патријарха Јефрема од епископа Марка (1967); Две посланице Јелене Балшић и Никанова Повест о јерусалимским црквама (1972); Слово о кнезу Лазару Андонија Рафаила (1976); Књижевни радови деспота Стефана Лазаревића (1979); Надгробна реч деспоту Ђурђу Бранковићу (1979); Књижевни радови монахиње Јефимије (1983, 1992). Известан број старих извора објавио је на модерном српском језику (Очевици о великој сеоби Срба, 1982; Српске посланице шеснаестог века, 1988). Писао је и о издавачима старе српске грађе Ђури Даничићу, Љубомиру Стојановићу, Илариону Руварцу, Јовану Стерији Поповићу. У књизи Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (1974, 1990) сабрао је и уредио своја сазнања на овом пољу дајући тако прво лексикографско дело о овој области српске књижевне историје. У књизи Стара српска књижевност. Основе (1990) разматрао је нека питања из поетике старе српске књижевности, међуутицаја са другим средњовековним књижевностима, периодизације старе српске књижевности и друга књижевнотеоријска и књижевноисторијска питања. Књига је доживела више каснијих издања. Добитник је награде Рачанска повеља за 2007. годину. У част Ђорђа Трифуновића приређен је зборник Словенско средњовековно наслеђе који су уредили Зорица Витић, Томислав Јовановић и Ирена Шпадијер. У овом зборнику објављена је и библиографија радова Ђорђа Трифуновића до 2007. године а осим ње низ студија о различитим књижевноисторијским и културноисторијским питањима у вези са старом српском књижевности.

Важнији радови

  • Стара српска црквена поезија, 1970.
  • Азбучник српских средњовековних књижевних појмова,1990. (друго издање)
  • Стара српска књижевност: основе, 1994.
  • Ка почецима српске писмености, 2001.
  • Са светогорских извора, 2007.

Литература

  • Анали Филолошког факултета у Београду 13 (1979) 427—438.
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported