Ђорђе Бубало (рођен 25. маја 1969. у Београду) је српски историчар чија се истраживачка интересовања односе на српску средњовековну историју посебно на место и улогу писане речи у српском средњовековном друштву.
Дипломирао је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду 1996. са радом Отроци и робови за који је добио награду из Фонда Радован Самарџић за најбољи дипломски рад. Магистрирао је 2001. са темом Номици и номичке књиге који је објављен као књига Српски номици 2004. године. Докторирао је са дисертацијом Писана документа у средњовековном српском друштву која је објављена као књига Писана реч у српском средњем веку. Значај и употреба писаних документа у средњовековном српском друштву (Београд, 2009). Дисерација је одбрањена пред комисијом коју су чинили Андрија Веселиновић, Татјана Суботин-Голубовић, Раде Михаљчић и Сима Ћирковић. За књигу Српски номици добио је награду из Фонда Задужбине Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић коју додељује Aрхив Србије.
Запослен је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду а од 2001. ангажован је и на пројектима Министарства науке Републике Србије. Поред две књиге објавио је преко 30 радова у научним часописима и преко 120 чланака у стручним енциклопедијама, Енциклопедији српске историографије и Лексикону српског средњег века. Заједно са Катарином Митровић и Радмилом Радић објавио је књигу Јурисдикција Католичке цркве у Срему (Београд, 2010). Приредио је издање Душановог законика објављено 2010. године у Београду.
Главне теме истраживања Ђорђа Бубала обухватају документарну писменост, нотаријат у средњовековној Србији, средњовековно српско право, проучавање и издавање старих српских повеља, судбину средњовековних појава и установа у новом веку, историју Боке Которске и друге. Члан је редакције часописа Стари српски архив и Одбора Лексикографског одељења Матице српске.
Литература
- Белешка о аутору, Ђ. Бубало, Писана реч у српском средњем веку. Значај и употреба писаних документа у средњовековном српском друштву, Београд 2009.