Ђорђе Борозан (20. април 1947, Боково код Цетиња, ФНРЈ) је српски историчар чија се истраживања односе претежно на историју Црне Горе у новом веку и на историју југословенско-албанских односа. Његова књига Велика Албанија—поријекло, идеје, пракса која је настала на основу докторске дисертације представља изузетно значајан историографски допринос разјашњењу овог питања а збирка докумената о односу југословенске државе према Албанцима коју је приредио заједно са Љубодрагом Димићем незаобилазно полазиште за истраживаче југословенско-албанских односа.
Биографија
Школовао се на Цетињу а на Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1972. године где је студирао на Групи за општу и националну историју. Магистрирао је 1976. године са тезом Црна Гора и Дубровник у вријеме Шћепана Малог 1767—1774 (1976). Докторирао је 1993. године са докторском дисертацијом Велика Албанија — поријекло, идеје и пракса. Предавао је историју у Једанаестој београдској и Филолошкој гимназији. Био је уредник часописа Информисање у пракси и Новинарство Института за новинарство где је био научни сарадник. Једно време је радио у Савезном секретаријату за иностране послове (Дипломатски архив) а затим је уређивао едиције за иностранство часописа Комунист и часопис Questions actuelles du socialisme НИРО Комунист. После обављања ових дужности био је запослен у Институту за савремену историју у Београду. У овом институту имао је звање вишег научног сарадника и био је главни и одговорни уредник научног часописа Историја 20. века. Почев од 2001. године предаје на Филозофском факултету у Никшићу на Катедри за историју јужнословенских народа од 16. вијека до 1918. године. Од 2002. године је директор Историјског института Црне Горе, научни саветник као и главни и одговорни уредник часописа Историјски записи. У оквирима научне делатности овог Института руководи пројектима Историја Црне Горе од 1878. до савремености, Црна Гора и Албанци у 19. и 20. веку и Албански фактор југословенске кризе. Члан је Сената Универзитета Црне Горе, Председник Комисије за историју Савјета Министарства просвјете и науке Црне Горе, уредник издања Универзитета Црне Горе за друштвене науке, председник Савјета Центра за историју југоисточне Европе и Cold war studies centre у Лондону, члан савета и редакције за издавање грађе о југословенско-совјетским односима од 1945. до 1956. године и о Црној Гори у дипломатским списима руског Министарства иностраних дела. Био је ментор већем броју студената на магистарским и докторским студијама на Филозофском факултету у Никшићу и Правном факултету у Подгорици (предмет Дипломатија Црне Горе). Од 2006. је ванредни члан Црногорске академије наука и умјетности.
Историографски рад
Историографски рад Ђорђа Борозана могу се сврстати у неколико тематских целина: Источно питање у 19. и 20. веку, албанско-југословенски односи, историја српског и албанског народа на Косову и Метохији и различите теме из нововековне историје Црне Горе. Објавио је више чланака, студија, есеја и приказа из области педагошког рада, новинарства, дипломатске историје и историографије 20. века. Његова докторска дисертација објављена је 1995. године а потом и радови о црногорско-дубровачким односима средином 18. века и монографија о 125 година рада Друге београдске—Филолошке гимназије. Већи број радова посветио је југословенско-албанским односима у 20. веку: Питање «Велике Албаније» у југословенско-албанским односима, Сецесионистичка побуна на Косову и Метохији 1944—1945, Ратна операција на фронту према Албанији и у Македонији током априлског рата 1941.године, Југославија и Албанија – прва поратна искуства, Патерналистичка понашања албанских влада према Албанцима у Југославији током 20. вијека, Косово и Метохија у концептима територијалне и етничке Албаније, Југославија и Албанија (смисао ратног искуства 1941—1945), Априлски рат и окупациони систем на Косову и Метохији 1941. године, Миграције као последица исламизације и албанизације – на примјеру сјеверне Албаније, Косово и Метохија у пројекцијама великоалбанске идеологије, стратегије и пропаганде, Политичке и безбедоносне прилике на Косову и Метохији у првој половини 1920. године (заједно са Љ. Димићем), Албанци у Југославији у Другом свјетском рату, Југословенско-албански односи у првој деценији хладног рата 1945—1955. Приредио је двотомну збирку грађе заједно са Љубодрагом Димићем о односу југословенске државе према Албанцима под насловом Југословенска држава и Албанци (први том објављен у Београду 1998. а други 1999. године). Био је коаутор књиге Косово и Метохија у великоалбанским плановима 1878—2000. а заједно са Владимиром Стојанчевићем и Љубодрагом Димићем написао је књигу Косово и Метохија–земља живих (Београд, 2005). Неколико радова посветио је историји Југославије у Хладном рату: Југословенско-британски разговори у Лондону 1952. и Београду 1953. године (1997), Посредник мира иза «гвоздених завјеса» (разговори Тито–Хрушчов у Кремљу 1956. године) (1997) и Југословенско-британски односи 1948—1952. (2000). И у његовим радовима из историје Црне Горе у 19. и 20. веку тежиште је претежно стављено на црногорско-албанске односе: Историјско-епски смисао мојковачке епопеје, Сјеверна Албанија и Албанци у политичким плановима краља Николе, Сјеверноалбанска племена у плановима и политици династије Петровић-Његош и Црна Гора на почетку Првог балканског рата од 8. до 16. октобра 1912.
Литература
- Борозан, Ђорђе (Р, стр. 291), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
- Биографија и библиографија на сајту ЦАНУ (извор)