Димитирије Вујовић је био црногорски историчар. Рођен је у Добрској Жипи крај Цетиња 7. новембра 1922. године, а умро је у Подгорици 27. маја 1995. Најзначајније радове објавио је о политичкој историји Црне Горе и посебно о уједињењу Црне Горе и Србије.
Биографија
Школовао се на Цетињу где је завршио гимназију 1941. године. Након што је похађао Вишу педагошку школу на Цетињу студирао је историју на Филозофском факултету у Београду где је дипломирао 1954. године. Докторирао је на Филозофском факултету у Сарајеву 1961. године. Руководио је Издавачким предузећем Народна књига на Цетињу, а једно време је радио и као предавач Више педагошке школе на Цетињу. Затим је био директор Историјског института Црне Горе од 1959. до 1978. и професор Опште историје на Филозофском факултету у Никшићу између 1982. и 1988. године. Председавао је Савезом друштава историчара Југославије од 1969. до 1973. године. Боравио је на истраживачким путовањима у Паризу и Риму. У тамошњим библиотекама и архивама прикупљао је грађу за историју Црне Горе и стварању Југославије. Од оснивања Црногорске академије наука и умјетности 1973. био је њен члан. Уређивао је већи број историографских дела, а истакао се као организатор научног рада и покретач бројних историографских часописа.
Историографиски рад
Уједињење Србије и Црне Горе
Тежиште историографског рада Димитрија Вујовића је његово бављење политичком историјом Црне Горе почетком 20. века и уједињењен Црне Горе са Србијом. Својим првим значајним делом Уједињење Црне Горе и Србије (1962) поставио је темеље својих каснијих истраживања ове проблематике. У овој књизи Вујовић је дао објашњење политичких, друштвених и интелектуалних снага које су водиле уједињењу Црне Горе са Србијом, а посебну пажњу посветио је Подгоричкој скупштини из 1918. године која је представљала врхунац ових тежњи. Овом догађају посветио је књигу Подгоричка скупштина 1918. (1989) и у њој је дао обиман увод, интегрално унесене стенографске белешке скупштинских излагања, а затим и објашњења бројних појединости овог, за изучавање Подгоричке скупштине, кључног извора. Политичкој струји која се противила начину изведеног уједињења посветио је књигу Црногорски федералисти 1919—1929. (1981). Тематски блиска овим студијама је и његова књига Прилози изучавању црногорског националног питања (1987) која се састоји из историографских радова и историографско-филозофског пропитивања комунистичке теорије о вишенационалном саставу југословенске државе. Инсистирање комунистичких доктрина о народносној посебности Црногораца Вујовић прати тумачењем да су Црногорци људство српског рода које прати двострука друштвена свест—општа и основна српска и завичајна и посебна црногорска.
Спољнополитичка историја Црне Горе
Други тематски круг Вујовићевих истраживања чине студије о спољнополитичкој историји црногорске државе. Користећи, поред црногорске, грађу италијанске и француске провенијенције настојао је да испита развој спољнополитичког положаја Црне Горе од друге половине 19. века до 1918. године. Књига Црна Гора и Француска 1860—1914. испитује развој црногорско-француских односа. У књизи Ратна сарадња Црне Горе и Француске 1914—1916. дао је преглед ратног савезништва између Француске и Црне Горе током двогодишње борбе Црне Горе у Првом светском рату на страни сила Антанте. Поглед масона на национално питање у Француској и Италији и њихов однос према југословенском уједињењу дао је у књизи Француски масони и југословенско питање 1914—1918. (1994). Ту је показао да су француски масони сматрали као један од важних ратних циљева Првог светског рата и стварање дражве Срба, Хрвата и Словенаца. Пре ових опсежних студија о спољнополитичкој историји Црне Горе настала је његова књига Кнегиња Даринка—политичка ативност. Прилог историји Црне Горе 1855—1867. (1968). Ту је с једне стране дао прилоге о женидби књаза Данила, улоге кнегиње Даринке за његова живота и њима разрешио многа мања питања из црногорске историје, а са друге стране је наговестио своје опсежно бављење дипломатском и спољнополитичком историјом Црне Горе. Библиографија Вујовићевих радова објављивана је у два наврата: први пут у Споменици ЦАНУ (Титоград, 1983), а потом у раду М. Аџића Библиографија академика Димитрија Дима Вујовића (Научно дјело академика Димитрија Дима Вујовића, Подгорица 1994).
Литература
- Вујовић, Димитрије Димо (Владо Стругар, стр. 315—316), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
- Миомир Дашић, Димитрије Димо Вујовић — историчар црногорско—француских односа и Црне Горе и Француске у Првом свјетском рату, Црна Гора у Првом светском рату. Зборник радова са округлог стола Историјског института. Књига 2, Подгорица 1998, стр. 19—36.