Димитрије Богдановић (11. октобар 1930, Београд – 14. јуни 1986, Београд) је био српски историчар, историчар књижевности и богослов. Сматра се за једног од најзначајнијих проучавала старе српске књижевности, српског средњовековног рукописног наслеђа и српске црквене историје. Бавио се и изучавањем византијске књижевности као и патристиком.
Биографија
После оновне школе и гимназије завршио је шесторазредну богословију и Богословски факултет Српске православне цркве у Београду (1956). Затим је студирао на Правном факултету Београдског универзитета где је дипломирао 1961. године. Ту је уписао постдипломске студије на групи за правну историју. Докторирао је 1965. године на Филозофском факултету у Београду. У времену између завршетка студија на ПРавном факултету и одбране докторске дисертације радио је као суплент у богословији Свети Сава а затим као правник у привреди. Као библиотекар-текстолог радио је у Археографском одељењу Народне библитоеке Србије у Београду. Био је начелнок Археографског одељења између 1968. и 1974. године. На Филозофски факултет прешао је 1974. где је одмах стекао звање ванредног професора за предмет Старословенски језик са ћирилском палеографијом. Реодвни професор на Факултету постао је 1980, дописни члан САНУ 1978. а редовни 1985. године.
Дело
Димитрије Богдановић изучавоа је неколико међусобно повезаних области српске средњовековне историје и културе. Највише је радио на изучавању српског рукописног наслеђа. Од почетка рада у Археографском одељењу народне библитоеке Србије био је укључен у Пројекат описа ћирилских рукописа. Увиђајући колико српска наука на овом пољу заостаје за новим трендовима развио је читам концепт по коме би се требала одвијати ова сложена делатност. Бавећи се српским рукописним наслеђем добро је упознао најважније збирке српских рукописа како оне у Србији (Пећ, Дечани, Савина) тако и у иностранству (Бугарска, Русија, Румунија, Грчка). Као резултат ових истраживања настали су различити описе и каталози појединих рукописних збирки чиме су створени чврсти темељи за даља археографска истраживања.
Бављење рукописним наслеђем водило га је и у области лексикографије и текстологије. Ове две дисциплине су му биле неопходне за темељније упознавања са неким књиженим или правно-историјским спомеником што је била основа за рад на пољу историје књижевности. У области књижевне историје значајна су његова критичка и популарна издања низа старих текстова као и бројне студије о писцима, делима и појединим преписима. Систематски је истраживао дела српских писаца у руском рукописном наслеђу. Радио је и на издавању извора српског права пре свега на приређивању критичког издања Душановог законика.
Захваљујући његовим интердисциплинарним истраживањима знатно су проширена знања о српској средњовековној култури. Поред рада на рукописном наслеђу значајан је и његов синтетички преглед историје српске средњовековне књижевности који је објављен као посебна књига 1980. године а затим у одговарајућим одељцима о старој српској књижевности у Историји српског народа I. Такође је дао преглед историје средњовековне књижевности на тлу Црне Горе у другом тому друге књиге Историје Црне Горе. Бавио се и изучавањем српске средњовековне црквене историје, историје српског монаштва и рецепције византијске богословске мисли у средњовековној Србији.
Важнији радови
- Јован Лествичник у старој српској књижевности, 1986.
- Законик цара Стефана Душана, Струшки и Атонски рукопис, 1975.
- Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара, 1978.
- Историја старе српске књижевности, 1980.
- Најстарија служба светом Сави, 1980.
- Законик цара Стефана Душана, Књига друга, Студенички, Хиландарски, Ходошки и Бистрички рукпис, 1981.
- Књига о Косову, 1985.
- Правила за критичка издања старих српских писаца, Зборник МС КЈ 22, 1 (1974) 98—103.
- Стара српска рукописна књига и проблем реконструкције њених фондова, Споменица Библиотеке САНУ, Београд 1974, 37—42.
- Стара српска библиотека, ЛМС 408 (1971) 405—432.
Литература
- Т. Суботин, Библиографија радова Димитрија Богдановића, ИГ 1—2 (1987) 261-268.
- И. Грицкат, Димитрије Богдановић 1930—1986, Археографски прилози 8 (1986) 151—154.
Линкови
- Књига о Косову Димитрија Богдановића на Пројекту Растко (извор)