Ћелатор је термин којим су, у средњовековној Србији, означавани сиромашни власи којима је на манастирским властелинствима било поверено старање о ситној стоци и прерада вуне.
Обавезе влаха и ћелатора биле су прописане за властелинство манастира Бањске. Меропсима је било забрањено да се жене влахињама и да на тај начин прелазе у влахе. Ако би то урадили морали би бити враћени на положај на коме су се налазили њихови очеви осим ако није био случај са стариницима (супружницима који су дуже време били у браку). И у том случају ниједан није могао бити влах-војник већ би били ћелатори. Од влаха војника ћелатори су се разликовали по томе што их је било више и што су били сиромашнији, али им је и поред тога део обавеза био једнак. Обе категорије становништва учествовале су у транспортној служби, преносили су сир са планине до манастирских газдинствава а вршили су и транспорт других добара (жито, со, вино) за потребе манастира. Имали су и обавезу да прате игумана приликом путовања. Пошто нису били у стању да манастиру дају готове производе, власи ћелатори су прерађивали манастирксу вуну и од ње израђивали покриваче и клашње и то сваки од њих по једну поставу. Ако би прерадили више од тога готове производе су делили на пола. На Бањском властелинству власи ћелатори су чували и напасали овце и стризали вуну.
Литература
- Ћелатор (Д. Динић-Кнежевић, стр. 751), Лексикон српског средњег века, Београд 1999.