Чедомир Попов

Чедомир Попов

Академик Чедомир Попов

Лични подаци

Датум рођења	15. март 1936.
Место рођења	Меленци, Банат, Краљевина Југославија
Датум смрти	8. јуни 2012.
Место смрти	Београд, Србија

Чедомир Попов (Меленци у Банату, Краљевина Југославија, 15. март 1936. — 8. јуни 2012, Београд, Србија) је српски историчар и академик, почасни председник Матице српске.

Биографија

Рођен је 1936. године у учитељско-службеничкој породици. Основну школу завршио је у родном месту и Ковачици, а гимназију у Зрењанину 1954. Био је припадник прве гeнерације студената Филозофског факултета у Новом Саду, на групи за историју (1954—1958). Дипломирао је фебруара 1959, а наредне године изабран je за асистента Филозофског факултета на предмету Општа историја новог века. На овом факултету провео је цео радни век и прошао сва наставничка звања. Октобра 2000. отишао је у пензију. Био је председник Савета Факултета (1977—1979) и декан (1979–1981). Вршио је и дужност директора Института за историју Војводине (1970—1974).

После усавршавања у Стразбуру (Француска) 1959/60. почео је интензиван научни рад у области историје међународних односа. Докторирао је јуна 1970. тезом Став Француске према Србији од Франкфуртског мира 1871. до Берлинског конгреса 1878. Бавећи се континуирано научноистраживачким радом, до сада је самостално или у коауторству објавио 14 књига и око 470 научних, стручних и публицистичких радова. Приредио је и 8 књига изворне грађе.

За дописног члана Војвођанске академије наука и уметности изабран је 1981, а затим за редовног члана 1987. За члана САНУ ван радног састава изабран је 1988, а за редовног члана САНУ 1992.

Поред наставничког и научног рада, још од студентских дана обављао је послове на стручном, културном и друштвеном пољу. Као ђак и студент бавио се позоришним аматеризмом, био председник Академског позоришта и уредник Драмског програма на Трибини младих у Новом Саду. Од 1962. до 1965. био је председник Савета за културу Града Новог Сада.

У Матици српској је од 1970. уређивао Зборник за историју, а од 1981. до 1991. био је управник Рукописног одељења. Члан је Управног одбора Матице српске непрекидно од 1969. Био је потпредседник Матице српске од 1991. до 1999. На ванредној Скупштини Матице српске одржаној 14. јуна 2008. изабран је за председника, а 28. априла 2012. за почасног председника нашег најстаријег књижевног, научног и културног друштва.

Био је и председник Самоуправне заједнице за научни рад Војводине, а од 1985. до 1989. главни и одговорни уредник Југословенског историјског часописа. Од 1994. до 2002. био је председник новосадског Огранка и члан Председништва и Извршног одбора САНУ. Руководио је многим научним пројектима, а око двадесет година руководи капиталним пројектом Матице српске Српски биографски речник и главни је уредник до сада изашлих пет томова. У Српској академији наука и уметности водио је радну групу за израду Азбучника Српске енциклопедије. Учествовао је у бројним научним скуповима у земљи и иностранству. Био је ментор за израду шест докторских дисертација.

Дело

Објавио је књиге:

• Француска и Србија 1871–1878. (1974);
• Од Версаја до Данцига (1976. и 1995);
• Србија на путу ослобођења: борба за политички преображај и државну независност: 1868–1878 (1980);
• Историја српског народа, V књига, први том (1981);
• Историја српског народа, VI књига, први том (1983);
• Војводина у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији 1941–1945, редакција и коауторство (1984);
• Грађанска Европа 1770–1870, I књига: Основе европске историје XIX века;
• II књига Политичка историја Европе (1989);
• Европске грађанске револуције од XVIII до ХХ века;
• Покушај емпиријског уопштавања (1992);
• Аутономија Војводине – српско питање, коаутор Ј. Попов (1993. и 2000);
• Политички фронтови Другог светског рата (1995);
• Европска револуција и српски покрет 1848–1849, коаутор С. Гавриловић, (1997);
• О историји и историчарима (1999);
• Европа и српска револуције 1804–1815, коаутори В. Стојанчевић, М. Екмечић, Сл. Гавриловић, С. Терзић, В. Момчиловић, Т. Бекић, Ш. Пал и Б. Ковачек, Прилог;
• Французи и српска револуција (2004);
• Велика Србија. Стварност и мит (2007. и 2008);
• Источно питање и српска револуција:1804–1918 (2008);
• Грађанска Европа 1770–1914, I–III (2010).

Приредио је следећа издања:

• Др Андрија Раденић, Из историје Србије и Војводине 1834–1914, избор и предговор (1973);
• Полемика Јована Ристића и српских конзервативаца 1877. године, приредио и написао увод и коментаре (1997);
• Светозар Милетић, Сабрани списи, Књ. I, II/1, II/2, II/3, III, приређивачи Ч. Попов и Д. Микавица; предговор Ч. Попов (1999–2001);
• Светозар Милетић о српском питању, избор и предговор (2001).

Извори

Матица српска, саопштење за штампу поводом смрти академика Чедомира Попова